Is it too late?

Chapter 4

Bilo je vec 20h kada smo sleteli na Havaje i Sunce je počelo da zalazi. Jedva sam dočekala da izađem iz aviona, postalo je zagušljivo. Izašla sam među prvima i otišla pozadi po svoje stvari. Trebalo mi je malo vremena da pronađem svoj kofer jer je bilo previše drugih kofera i torbi. Olakšalo mi je to što se isticao jer je bio pink, možda detinjasto za jednu dvadesetpetogodišnjakinju. Sada se kajem što sam ponela toliko stvari jer sam jedva uspela da ga izvučem iz prtljaga, pitam se kako ću ga odneti do hotela u kojem odsedamo. Ozbiljno ovo je preteško. I dok sam se ja vidno mučila sa koferom iza mene se pojavio Chris. Prišao je i uzeo svoju crnu putnu torbu koja je bila mnogo manja i lakša, zatim prišao i podigao moj kofer. Nije rekao ništa, samo se nasmešio i krenuo ka ostalima. Ubrzo sam potrčala za njim sustigla ga i svi smo krenuli ka hotelu.

***

Hotel je bio relativno blizu. Malo je reći da sam bila oduševljena hotelom. Do hotela vodila je staza od sitnih kamenčića, sa obe strane staze nalazili su se redovi palmi,travnjaci su prelepo izgledali, sve je bilo kao iz bajke.
Zgrada hotela bila je bele boje, iznad ulaza zlatnim slovima pisalo je Wailea Hotel. Bilo je savršeno. A što je najbolje nalazio se na samoj plaži, pogled je bio predivan.

Uputila sam se ka ulazu zajedno sa Chrisom koji se mučio sa mojim koferom pretvarajući se da je lako.

"Nisam morala poneti toliko stvari, ha?" Obratila sam mu se." Hoćeš da ti pomognem? "

"Nema potrebe, mogu ja to sam." Nasmejao se, a ja sam uvratila osmehom. Pa ovo osmehivanje se previše često događaja. Situacija je čudna, u njegovom društvu uvek se osećam opušteno što sada nije slučaj. Znam da želi objašnjenje za moj misteriozni odlazak iz grada i ja ću mu ga dati, čim smislim nešto pametno.
Kada smo ušla u hotel bila sam zadivljena prizorom koji me zatekao. Nalazili smo se u nekoh holu, zidovi su bili bež boje, a parket tamne boje drveta. Bilo je puno ljudi, sedeli su na garniturama koje su se nalazile pored recepcije. Red na recepciji nije bio dugačak, bile su to dve porodice i neka žena. Stali smo u red i čekali kako bi uzeli ključeve od soba. Kako nisam upoznala nijednu devojku izgleda da cu biti sama u sobi. Brzo smo dosli na red. Čovek srednjih godina, niskog rasta i kratke kose obučen u crno odelo stajao je i nešto razgovarao sa direktorom. Ubrzo smo birali sobe.

"Ja bih jednokrevetu sobu." Obratila sam se mladoj ženi sa recepcije. Bila je slatka i posao je radila sa osmehom što uvek cenim. Ne volim mrgude, ko ih voli?

"Naravno, soba 417, treći sprat." Rekla je i pružila mi ključeve.

"Hvala vam." Zahvalila sam joj se i stala sa strane da sačekam Chrisa. Jedino njega poznajem, a ne želim baš sama da lutam po ovom hotelu. Činio mi se ogromnim, ali navići ću se. Za nekoliko minuta Chris mi se pridružio.

"Ja imam sobu 418." Rekao je. Soba do mene. Ne znam da li je ovo dobro ili loše.

"Super!" Rekla sam radosno, zatim smo krenuli ka liftu. Ne želim da Chris vuče moj kofer čak na treći sprat stepenicama. Inače ne volim liftove, plašim se.
"Nešto što nije dobro je to da je Robert u sobi 416..." Rekla sam mu. Ne odustaje u nameri da mi bude blizu, ne znam šta pokušava.

"On ti neće smetati." Bio je sasvim siguran u ono što priča.

"Ne znam baš..."

"Veruj mi." Verujem ja njemu, ali ne poznaje Roberta. Taj je na sve spreman. Zapravo to ni ja nisam znala do skoro.

"Zar se ti ne plašiš liftova?" Zadirkivao me Chris.

"Da, ali kako ti se sviđa da vučeš te stvari stepenicama skroz do gore?" Gurnula sam ga slabašno, kad smo bili mlađi stalno smo zadirkivali jedno drugo. Bilo je zanimljivo, a i sada je.

"Okej, okej, ćutaću." Ha, pobedila sam.

Stigli smo gore i svako je otišao u svoju sobu. Otključala sam vrata, a zatim upalila svetlo. Zidovi su bilo obojeni u ljubičasto, krevet bio je u uglu soba, a pored kreveta stajao je mali stočić. Imala sam i TV, a najvažnije od svega svoje kupatilo! Odmah sam otišla da se tuširam. Samo što sam ušla pod tuš neko je pokucao. Sjajno, to može biti ili Robert ili Chris. Nadam se da je Chris. Ogrnula sam beli bademantil i potrčala da otvorim vrata.

"Hej, zaboravila si kofer." To je bio Chris, a ja sam bila toliko glupa da zaboravim kofer, vau.

"Kako sam glupa Bože. Udji." Moram mu objasniti šta se desilo. Poslušao me ušao i seo na moj krevet." Idem da se obučem pa se vraćam. " Uzela sam iz kofera prvo što sam dohvatila i otišla do kupatila.

"Važi, neću da virim." Usta su mu se izvila u osmeh. To baš liči na njega.

"Da, kao da uopšte možeš. " Poručila sam mu i zatvorila vrata kupatila za sobom. Situacija se popravljala, moj drug se nije ni malo promenio i bilo mi je drago zbog toga. Volela sam ga baš onakvog kakav jeste. Savršeno nesavršen. Volela sam ga i kada je dobar i kada loše postupi, i kada svu svoju pažnju meni posveti i kada me ne primećuje, i kada pričamo i kada smo posvađani, i kada sam mu na prvom i kada sam mu na poslednjem mestu.Dok sam razmišljala shvatila sam da se smešim. Previše podsećanja na prošlost, neću to dozvoliti. Verovatno me i predugo čeka. Obukla sam se brzo i sela pored njega.

"E sada, želim da ti sve objasnim." Stavila sam svoje ruke preko njegovih.

"Držiš me u neizvesnosti, zanima me, ali nisam hteo da navaljujem." Iskreno mi odgovorio.

"Ne znam odakle da počnem. " Da li je ovo trenutak da mu sve priznam ili ipak to nije pametno? Možda samo da izmislim nešto. Ne volim da lažem, ali sam izuzetno dobra u tome. Kako li će reagovati.Treba sam više da razmislim. Igrati na sigurno ili ići na sve ili ništa?

A/N: Ii novi nastavak je gotov. Kako vam se sviđa? Možda je malo dosadan,ali zapleti će tek sada početi. Vote i komentarišite ako vam se sviđa, puno mi znači :)

Love you♥