Chapter 6

1.1K 135 47
                                    

Cele noci nisam spavala. Vreme sam uglavnom provodila razmišljajući i buljeći u telefon. Shvatila sam da bi trebalo da upoznam neku devojku ovde i da sa njom provodim vreme. Ponovno zbližavanje sa Chrisom bi bilo zbunjujuće i rizično. Ako se opet zaljubim mogla bih povrediti Erica,a to ne želim. Kad sam već kod toga, trebalo bi da ga pozovem i javim mu kako je let prošao. Nisam se čula ni sa Katty, ali znam da ona trenutno nije u mogućnosti da vodi duge, međunarodne razgovore.

Začula sam alarm svog telefona i ustala da bih stigla na sastanak. Bilo je oko pola deset, a sastanak je zakazan u podne. Mislim da ćemo danas imati dosta slobodnog vremena, mogla bih malo da razgledam. Uzela sam uske crne pantalone i gore obukla crnu kosulju. Kosu sam vezala u visoki rep i stavila minimalno šminke. Ne želim da ljudi primete moje ogromne podočnjake. Nije ni čudo što ih imam kad nisam spavala ni par sati. Kada sam se sredila, izašla sam iz sobe i otišla do pekare koja se nalazila u okviru hotela. Tamo sam doručkovala i odavde planiram da idem na sastanak.

Pola sata kasnije sam lutala po hodnicima hotela. Sve je izgledalo tako veliko, bila sam izgubljena. A već kasnim, prvi dan je,a ja kasnim.

Ubrzo zatim ugledala sam dvoranu u kojoj se sastanak održavao. Pogledala sam u ručni sat, pokazivao je 12:20. U ogromnoj sam nevolji. Da li je bolje da ne uđem uopšte? Ne. Pokucala sam, zatim iznutra čula glas odobravanja za ulazak od strane Morisa, moj šefa. Ušetala sam u dvoranu, bila je prelepa. Zidovi od mermera, pod popločan,crne boje. Visoki plafon i prelep pogled.

Kada me je ugledao Moris imao je kiselu facu. Taj pogled govorio mi je da se posle ovoga sprema dugačak razgovor, pun kritika. Ali nisam ja kriva, bila sam izgubljena. U našoj firmi ko god bi pogrešio dobio bi nedelju dana dobrotvornog rada, ali to se sada neće dogoditi jer smo na Havajima, zar ne?

"Izvinite što kasnim, ja..." Počela sam se izvinjavati.

"Samo sedi Bennett." Grubo je odgovorio Moris. Ovo ne zvuči dobro.

Sela sam bez pogovora i slušala šta se pričalo na sastanku. Sve vreme trudila sam se da ostavim dobar utisak, da što više pričam i da izgledam pametno. Ljudi su me gledali sa osmesima, svidelo im se ono što radim, jedino je Moris bio ljut.

Kada se sastanak završio, Moris me zaustavio odmah ispred vrata.

"Moramo popričati. " Rekao je hladno. Ne odavajući emocije, nisam znala šta mi se sprema.

"Mnogo mi je žao, izgubila sam se. Zvuči čudno, ali ne lažem." Počela sam sa opravdanjima, ali sam i sama sebi zvučala kao malo dete koje prikriva krivicu.

"Okej. Ovog puta ti je oprošteno jer su predlozi koje si danas dala bili sjajni. Ne želim da se to ponovi." Rekao je, zatim me zaobišao i otišao dalje dugim hodnikom. Dobro sam prošla, očekivano je bilo mnogo gore.

Krenula sam ka liftu, a zatim ugledala crnokosu devojku od sinoć. Sedela je blizu mene malopre. Izgleda kao jako draga osoba, mogla bih joj prići i započeti razgovor. Dok sam se dvoumila da li to da uradim ili ne ona me primetila i prišla mi.

"Ashley, hej! Ovo sada je bilo sjajno. Stvarno si dobra u svom poslu. Hoćeš li da odemo negde na kafu?" Nasmejala se iskreno.

"Što da ne?" Uzvratila sam joj osmehom i krenule smo zajedno ka cafeu u blizini. Ovaj hotel imo je sve, dobro je što neću morati da radim dodatno zbog kašnjenja.

"I Margo je l' tako?" Pogledala sam je na šta je ona samo klimnula glavom. " Čime se baviš, osim što radiš ovde?"

"Zapravo, ja se ovim poslom bavim jer svi moramo nešto da radimo da bi preživeli. Plata je dobra, ali ovo nije posao iz snova. Volela bih da imam svoj restoran i da budem kuvar. "Pričala je sve vreme smešeći se. Jako prijatna devojka, pomislila sam. Harizmatična, puna energije, unesena u ono što govori. "A ti Ash? Mogu da te zovem tako?"

"Naravno, sviđa mi se. Zapravo ovo je baš ono čime bi ja volela da se bavim. Jedino što želim više od ovoga jeste možda da budem pevačica, ali ja ne znam da pevam." Rekla sam u šali. Već smo stigle do cafea i sele za najbliži sto.

Celo popodne smo pričale, smejale se. Ta devojka mi je ulivala poverenje. Pričale smo o svojim životima. Saznala sam da ima 28 godina, starija je od mene tri godine. Upravo je izašla iz loše veze i srećna je sama. Ima dobar smisao za humor i ostavlja jako dobar utisak, a i sobe su nam blizu. Mislim da bih sa njom mogla da provodim vreme.

Nekoliko sati kasnije otišle smo svaka u svoju sobu. Planirala sam da pozovem Erica, a ostatak vremena provedem u sobi i da večeras odem da prošetam plažom.

Prvo moram pozvati Erica,a opuštanje posle. Legla sam na svoj krevet koji je,moram priznati, bio izuzetno udoban i okrenula Ericov broj. Zvala sam ga više puta, ali on nije odgovarao. Na kraju sam odlučila da mu ostavim poruku. Rekla sam kako sam stigla, ispričala mu za moje kašnjenje i za Margo. Jedino što nisam pomenula bio je Chris. Ne želim da dodatno brine.

Zatim sam upalila tv i pustila neku seriju. Dok sam zadubljeno gledala začula se neka pesma. Zvuk je dopirao iz moje sobe ali ja nisam imala ideju odakle moze biti. Zvuk je bio propraćen vibracijom pa sam pretpostavila da je to zvuk telefona. Pogledala sam u moj telefon. Ništa. Ovo je čudno. Zvuk je prestao da se oglašava, verovatno mi se samo pričinilo. Vratila sam se gledanju ove serije. Ali nekoliko minuta kasnije isti zvuk se širio sobom. Ipak mi se nije učinilo.

Ustala sam sa kreveta i počela da preturam po sobi tražeći izvor zvuka. Konačno sam ugledala kako u uglu sobe, ispod noćnog stočića stoji telefon koji zvoni. Savila sam se i pogledala. Ovo je bio Robertov telefon, sigurno mu je ispao sinoć. Moraću da ga vratim iako ne želim da gledam Roberta ponovo. Ipak to je neizbežno jer se stalno srećemo. Sobe su nam blizu, a radimo i u istoj firmi.

Podigla sam telefon, a na ekranu bila su dva propuštena poziva sa Ericovog broja. Da, nisam pogrešno videla. Zašto moj Eric zove ovog idiota? Bila je tu i jedna poruka od njega. Bila sam radoznala i morala sam da je otvorim. 'Zašto se ne javljaš? Kako plan napreduje?'

Plan? O čemu je ovde reč? Ovo je sigurno neka greška. Pa izgleda da ću morati malo da istražujem. Odgovorila sam Ericu na poruku sa Robertovog broja.
'Zauzet sam, ne mogu da pričam. Na kakav plan misliš? '
Ubrzo zatim dobila sam odgovor.
'Kako koji plan Roberte? Sve je dogovoreno, očekujem rezultate uskoro. Čujemo se.'

Ovo definitivno nije bila greška. Eric i Robert imali su neki 'plan'. Pitanje je samo,koji?

A/N: Heej guys. Novii nastavak je ovdee pa ako vam se svidi ostavite mišljenje u komentaru jer mi to puno znači. Nadam se da nije dosadan. :)

Love u all♥

Is it too late?Where stories live. Discover now