Is it too late?

Chapter 8

Još jedno novo jutro. Probudila me buka koja je dopirala iz dvorišta hotela. Otišla sam do prozora i primetila veliki broj muškaraca koji vredno rade svoj posao. Popravljali su neke pokvarene cevi koje su prolazile tuda, a na koje su se gosti hotela žalili. Prošlo je nedelju dana otkako sam ovde i ovo je prvi slobodan dan. Nema dugih sastanaka i pregledanja hrpe papira. Protekle nedelje nisam imala vremena za druženje i odmor. Ipak ne bi trebalo da se žalim jer ovo je poslovni put, došla sam ovde da bi radila.

Naručila sam kafu i ponovo se ušuškala u ovaj udobni krevet. Ne planiram da bilo kuda idem do večeras. Želim da se posvetim sebi, da uživam, pogledam neki film, odem na dugu kupku...

Uzela sam telefon i pogledala Instagram. Zahtev za praćenje, Elisabeth Willow. Pogledala sam profilnu sliku, to jeste bila devojka od juče. Prihvatila sam, zatim ušla da pogledam ostale slike. Prva slika koju sam videla jeste bila slika sa Chrisom od sinoć. Chris me pozvao sinoć na tu žurku, ali nisam otišla jer sam bila previše umorna. Izgleda da je našao društvo, zaključala sam i ostavila telefon.

Moja kafa je stigla, uzela sam kafu i platila. Predobro miriše. Kada sam bila mlađa i još živela u starom gradu, svakog dana bi sa Bethany bila kafu i pričale bismo satima. A onda sam samo otišla i ostavila je bez reči, ostavila sam ceo svoj stari život i nestala. Nisam razmišljala o ljudima kojima sam značila, koji su brinuli za mene, kojima i sada nedostajem. Sada shvatam da sam pogrešila. Kuda god da odemo, ne možemo pobeći. Uvek se treba suočiti sa problemom i trebalo bi da pazimo na ljude kojima značimo i koji nama znače. Tada sam smatrala da je to jedino rešenje, a kasnije sam shvatila da sam pogrešila, ali bilo je kasno. Ne želim više o tome da razmišljam.

***

Vrtela sam kanale na tv-u zadnjih pola sata. Mislim da sam se dovoljno odmorila i ne mogu više sedeti ovde, postaje previše dosadno. Bila sam raščupana,kosa mi je padala preko lica, a nosila sam pidžamu. Trebalo bi malo da se sredim. Lenčarenje 24/7 nije za mene. Zvala sam Margo međutim ona ne odgovara, sigurno još spava. Već je tri popodne. Pozvaću Chrisa, druženje sa njim će mi prijati. Malo sam se sredila zatim otišla do njegove sobe.

"Ćao, Ashley." Rekao je prijatnim tonom i prošao rukom kroz neurednu kosu. " Malo sam pospan, tek sam ustao."

" Nije problem. Hoćeš li da prošetamo malo?" Upitala sam ga.

"Prijalo bi mi. Mogli bi do plaže. Nisam ušao u vodu otkako smo došli." Ova ideja mi se svidela pa sam pristala.

"Čekaj me ispred za desetak minuta. " Rekla sam odlazeći ka svojoj sobi i pritom mu mahnula. Nasmejao se zatim zatvorio vrata.

Sve što mi je trebalo jeste kupaći, krema za sunce i još par stvarčica. Sve sam to brzo ubacila u torbu za plažu zatim sam brzim hodom krenula ka izlazu iz hotela. Dole me već čekao Chris. Poneo je samo svoje naočare za sunce, a čak nije nosio ni majicu. Morala sam da primetim da je jako zgodan, bio je oduvek. To se ne može reći za mene. Zadnje dve godine primetila sam mali stomačić,ispala sam iz forme, ali mi ne smeta i ne obraćam previše pažnje na to.

Mahnula sam mu, a on mi prišao i poljubio u obraz.

"Hajde, idemo." Povukla sam ga za ruku, a zatim potrčala ka plaži koja se nalazila vrlo blizu.

"Uspori malo, pašću!" Vikao je, na šta sam samo ubrzala. Sapleo se a zatim i stvarno pao,a zajedno sa njim povukao i mene. Prasnuli smo u smeh, a ljudi oko nas su nam upućivali čudne poglede.

"Mama, mama vidi kako su slatki." Pokazivajući na nas rekla je mala preslatka devojčica tamnije puti.

"Stvarno jesu. Hajde da pustimo zaljubljene da uživaju,idemo mila." Uzela je za ruku svoju ćerku pa su otišle.

Postajalo mi je neprijatno. Chris je ustao sa peska, zatim pomogao da ja ustanem, a onda smo započeli neku nebitnu temu. Često se dešavalo da nas porede sa parom zbog naše bliskosti. Pitala sam se kakav bi par mi zapravo bili. Komplikovani. Toliko slični, a toliko različiti. Spoj nespojivog.

"Smeš li ući u vodu, ne vidim spasioca ovde." Zagirkivala sam ga.

"Draga moja postao sam perfektan plivač. "Rekao je prekrstivši ruke.

"To se da proveriti. " Potapšala sam ga po ramenu koje sam jedva mogla da dohvatim jer je bio poprilično viši od mene.

***

Već je padao mrak, a ljudi su se polako vraćali u svoje sobe. Plaža je postajala tiha i more je bilo dosta mirno. Mesec se pojavljivao i bio sve uočljiviji, na nebu mogle su se primetiti prve zvezde. Blagi povetarac milovao nam je lice, bilo je prelepo. Chris i ja sedeli smo na svojim peškirima i ćuteći uživali u ovom prizoru.

"Trebalo bi da krenemo." Progovorio je.

"Ne želim da idem. Hoću da se sunčam." Rekla sam oponašajući dete i počela da se durim.

"Baš si smešna. Možemo ostati do jutra pa odavde ići na posao."

"Dogovoreno. " Rekla sam i volela bih da verujem da je to moguće. Međutim mogli smo ostati bar još malo.

Zadirkivala sam ga pa je pobegao od mene i otišao u vodu. E pa neću mu prići. O Bože, on se davi. Zabrinuto sam skočila sa peškira i uletela u vodu, a onda je Chris počeo nekontrolisano da se smeje. Nije se davio, zapravo stajao je u plićaku.

"Zao si! Osvetiću ti se za ovo da znaš. "Okrenula sam se na drugu pratvarajući se da sam ljuta. Naravno da nisam bila. Nemoguće je ostati ljut na Chrisa, kakvu god glupost napravio zna se iskupiti i reći pravu stvar.

Prišao mi otpozadi i obavio me svojim rukama, te naslonio svoju glavu na moje rame.

"Siguran sam da hoćeš." Tiho je rekao pa ostavio maleni poljubac na mom obrazu.

Chris Anderson's P.O.V.

Dugo smo još sedeli i pričali. Vreme provedeno sa njom me ispunjavalo. Previše mi je nedostajala. Ta devojka me ostavljala bez teksta. Mala devojčica sa kojom sam proveo celo detinjstvo i polovinu mladosti, a sa kojom bi mogao da provedem ceo život. Zabavna, harizamtična, uvek nasmejana. Zaslužuje samo najbolje, nadam se da onaj Eric zna šta ima i da to ceni inače ću mu zube polomiti. Gledam je kako mi govori i imam potrebu da joj uvek budem blizu, da je štitim,volim i čuvam. Moju malu Ash, moju najbolju drugaricu i sestru,jedinu devojku do koje mi je istinski stalo.

A/N:Ovako ljudi, ja ne znam kako da vam se zahvalim što ste tu, što mi dajete najbolje savete i što čitate priču i cenite moj trud. Hvala vam beskrajno na hiljadu pregleda. Previše mi znači. Nadam se da ćete uživati u ovom nastavku, a ja ću se potruditi da sledeći izbacim što pre.
Izvinjavam se ako ima nekih greškica, priču pišem preko telefona pa mi je teže.

Volim vas sve♥