Is it too late?

Chapter 19

Chris Anderson's P.O.V.

Sutradan sam se probudio sa užasnom glavoboljom. To je čudno jer ja nikada nemam problema sa glavoboljom. Pogledao sam se u ogledalo.

"Čoveče izgledam grozno." Rekao sam za sebe te prošao rukom kroz kosu.

Polako shvatam zašto me glava boli. Misli me vuku ka Ash, o njoj neprestano razmišljam i to ne mogu da promenim. Vrlo loše sam spavao baš iz tog razloga. Vratio sam se u krevet i zabio glavu u jastuk. Ne znam šta mi se dešava. Ja nikada nisam imao problema sa nekom devojkom, nisu mi bile bitne. Jedina bitna bila je moja drugarica, Ash. Naglašavam drugarica. Sada je ne gledam na taj način i to sam shvatio tek pre dve večeri kada sam je poljubio. Nisam planirao to da uradim, neka jača sila me povukla, a ja nikako nisam mogao da se zaustavim. Želeo sam je samo za sebe. Kasnije sam shvatio da se taj osećaj nije pojavio odjednom. Još prvog dana kada sam je ugledao u avionu pomislio sam da je lepa, svaki sledeći put sam tražio razloge da je zagrlim, uhvatim za ruku ili nakratko poljubim u obraz, ali nisam tome pridavao pažnje. Mislio sam da je to samo zato što je nisam dugo video i zato što mi je nedostajala. Međutim od slučajnog poljupca u njenoj sobi pamet mi se pomutila. To čak nije ni pravi poljubac, ali u meni je probudio ogromnu želju, ogromnu želju da se stvaran poljubac dogodi. I dogodio se. Ono što sam tada osetio je neopisivo, sva ta trema, uzbuđenje, ruke su mi podrhtavale, a kolena klecala. To mi se nikada nije dogodilo. Još nisam siguran šta mi se tačno dešava, ali jedno znam. Želim da bude moja.

Nikada ne bih pomisli da ću želeti Ash, ne na taj način. Odvek je ona bila mala Ashley, moja drugarica, kao član porodice. Trenutna situacija me jako zbunjuje. Tu je i Eric, njega ne mogu da se otarasim jer trenutno nije ovde. Ali Asley je rekla da će raskinuti sa njim i mislio sam da on ne predstavlja problem. Ipak pogrešio sam. Ash nije kao ostale devojke sa kojima sam izlazio, ona nikada ne bi prevarila svog dečka. To što se poljubila sa mnom joj je predstavljalo veli problem, a ja se trudim da je razumem.

Kada bolje razmislim, dobro je što nije dopustila da je poljubim ko zna kuda bi to odvelo. I u ovom trenutku ja samo imam želju da provodim vreme s njom. Ništa me ne sprečava.

Hitrim pokretima sam ustao iz kreveta i izašao iz sobe. Zaustavio sam se ispred njenih vrata razmišljajući šta da joj kažem. Bože Chris, pozovi je da prošetate, prijateljski. Uzdahnuo sam zatim pokucao. Sačekao sam nekoliko sekudni, ali nije bilo odgovora pa sam pokucao opet.

"Idem!" Usputno je rekla Ash, a zatim sam čuo lomljenje stakla. Nisam čekao već sam samo ušao, a vrata su bila otključana kao i obično.

"Jesi okej?" Pogledala me pa se trznula. Verovatno je iznenađena što me vidi.

"Da, samo sam slomila tanjir." Rekla je pa počela da golim rukama kupi staklo koje se nalazilo svuda.

"Povredićeš se." Rekao sam, savio se pa i sam počeo da sakupljam delove.

"I ti ćeš." Nasmešila mi se, ali napetost se osećala u vazduhu.

"Očekivala sam Margo, rekla je da dolazi." Nisam mogao proceniti o čemu razmišlja ili bilo šta drugo, previše je dobro krila.

"Onda idem ja." Krenuo sam ka vratima, ali me ipak zaustavila.

"Nemoj!" Rekla je nešto glasnijim tonom. Nasmešio sam se, a zatim se okrenuo ka njoj. "Možeš da ostaneš sa nama." Ljubazno je rekla. Oboje smo se trudili da situacija deluje normalno, ali nam nije polazilo za rukom.

"Ash, ne može ovako." Upitno me pogledala. Prišao sam i seo do nje. U tom trenutku na vratima se pojavila Margo, a samo sam je ja primetio. Kada nas je videla samo mi je mahnula, okrenula se i otišla, zahvaliću joj posle.

"Slušam te." Pogledala me direktno u oči. Bila je tako ozbiljna.

"Posle onoga, znaš...kada sam te poljubio,ništa nije isto."

"I nikada neće biti." Sagla je glavu. Prstom sam podigao njenu bradu, a ona me pogledala svojim tamnim očima čiju sam lepotu tek sada primetio.

"Može biti bolje nego pre." Rekao sam, ali je ona odmahnula glavom.

"Znaš kako stvari stoje, Eric i sve to..." Slušao sam šta priča, ali njene pune usne privlačile su previše moje pažnje.

"Raskinućeš sa njim." Rekla sam lagano.

"Još uvek nisam!"

"Okej. Ovako ćemo, bićemo prijatelji, a kasnije ti odluči šta želiš." Shvatam da je nemoguće da kasnije između nas bude nečega. Živećemo u drugim gradovima, a možda se nikada više ni ne vidimo. To me izluđivalo, želim da polomim nešto. Ne znam odakle tolika želja za njom i kako to da je nikada ranije nisam osetio.

"Ako ne bude prekasno za ono što želim." Rekla je tiho, više za sebe, ali mi nije promaklo.

Sada sam bio siguran da idalje oseća nešto prema meni i to je popravilo moje raspoloženje. Mnogi bi bili sigurni odmah posle onog poljupca, ali ja ne. Poznavao sam mnogo devojaka koje su kada dobiju ono što su želele postajale nezainteresovane. Pitam se da li da je zagrlim, to prijatelji rade, zagrlio sam je hiljadu puta do sada. Odlučio sam da ipak ne uradim to već sam je samo kratko poljubio u obraz i krenuo ka izlazu.

"Vidimo se Ash. Sve će biti u redu, ja sam uvek tu kakva god situacija bila između nas." Slabašno sam se nasmešio, baš se osećam loše i to je čudno.Uzvratila mi osmeh, pa sam izašao.

Čudno je jer sam ja osoba koja se stalno šali i smeje. To sada ne mogu jer mi je mozak opterećen sa Ash. Ash, Ash, Ash, ponovio sam njeno ime po hiljaditi put danas. I to je čudno, ja sam čudan, sve je čudno. U hodniku je stajala Elizabeth. Gde god se pojavim, ona je tu, proganja me.

"Brzo!" Robert me na smrt prepao i brzo me uvukao u njegovu sobu.

"Šta to izvodiš?" Iznervirano sam mu rekao. Ne verujem mu otkako mi je Ashley pričala šta radi.

"Spasao sam te Elizabeth, treba da si mi zahvalan." Uvređeno je rekao.

"To je tačno, hvala." Ne previše ljubazno sam promrmljao. "Osećam da je još nešto tu."

"Ona smešta Ash, a ti ćeš da mi pomogneš da to sprečim." Zapovedničkim tonom mi je rekao. Da se radi o nekoj drugoj osobi verovatno bi me bilo briga.
"Slušam te." Zainteresovano sam rekao, a na njegovom licu je pojavio podrugljivi smešak. On me definitivno ne voli. I ranije sam to primetio kada smo razgovarali u kancelarije. Ili me ne voli ili je samo aroganti kreten. Podseća na starog mene.

"Šta je smešno? "Upitao sam.

"Ništa. Ash će dobiti otkaz, a za to je kriva Elizabeth. Ta devojka poznaje svakoga i na svašta je spremna. Ja..mislim mi ne smemo dozvoliti da se to desi."

Podigao sam ruku kao u školi. "Imam dva pitanja. Kako to znaš i zašto ti je to bitno?"

"To te se ne tiče." Inicijativno sam podigao obrve, kako mogu da znam da nije nameštaljka? "Okej. Načuo sam kada je pričala sa našim direktorom, a bitno mi jer ne želim da ostane bez posla."
"Za šta ti tačno ja trebam?"

"Ni za šta." Elizabeth se pojavila na vratima, zlobno se smešila. Izvadila je ključ iz brave, brzo izašla i zaključala nas. Sranje. Ostao sam zatvoren u prostoriji sa osobom koja me jedva podnosila i koju sam ja jedva podnosio, a pritom nismo bili u mogućnosti da pomognemo Ash, koja će kada dobije otkaz otići odavde i koju više nikada neću videti.

A/N: Stigao je novi nastavak. Izvinjavam se ako ima grešaka, hvala sto čitate i nadam se da vam se sviđa.
Ovaj nastavak je nešto novo jer je ceo u Chrisovom perspektivi. Želela sam da vidite kako on gleda na sve ovo i šta tačno oseća.
Da ne dužim više, lysm♥