Is it too late?

Chapter 17

Chris Anderson P.O.V.

"Ovde je posla preko glave." Promrmljao sam sebi u bradu.

Volim svoj posao, želeo sam ovo da završim od petog razreda osnovne, ali je previše naporno. Gledam u sve ove papire i najradije bi' ih bacio kroz prozor. Administriranje je najdosadniji deo mog posla.

Sve sam ostavio sa strane, uzeo duks sa stolice i izašao iz prostorije. Potreban mi je predah. Sišao sam liftom do prizemlja i ušao u restoran koji se nalazio u sklopu hotela. Najviše mi odgovara njihova hrana i ovo je hiljaditi put da dolazim ovde. Seo sam na prvi sto u odseku za nepušače. Kao mlađi sam se bavio sportom i tada sam odlučio da ne želim da pušim, nikada.

"Hej!" Neko je rekao jako glasno. Mislim da se meni obraća. "Chris." Osetio sam ženske ruke oko sebe, to je bila Elisabeth.

"Hej, Eli." Nazvao sam je Eli, Elisabeth je previše dugačko. Bila je previše napadno obučena, smetalo mi to. Na pristojan način sam sklonio njene ruke sa mene i poljubio je u obraz.

"Mogu li da sednem?" Upitala me.

"Naravno." Elisabeth je izgleda kao devojka za koju bih bio zainteresovan pre nekoliko godina. Sada, ona je sve ono što ne želim pored sebe. Previše napadna, neprirodna i neiskrena.

"Kako je?" Upitala je više usputno, nije izgledalo kao da je zanima.

"Nije loše, na pauzi sam i..." Nisam ni završio rečenicu, a ona me prekinula i započela da priča o sebi. Ja. Ja. Ja.

"Moram da idem. Imam obaveza. "Rekao sam, a zatim ustao. Ne mogu je slušati više.

"Okej." Uvređeno je rekla.

Ashley Bennett's P.O.V.

"Je l' me video?" Spustila sam jelovnik iza kojeg sam se krila i upitala Chloe.

"Nije." Odgovorila se i okrenula na drugu stranu restorana." Chris je otišao. "

"Pitam se šta je radio sa njom..." Nezadovoljno je rekla Margo.

"Zar nije očigledno? Oni izlaze zajedno." Rekla sam skoro i sama uverena u to.

"Preuveličavaš." Chloe je staloženo rekla. "Meni je više izgledao kao da želi da je se otarasi i pobegne od nje."

"Moguće. To uvek radim." Nasmejala sam se. "Ipak ne bih bas volela da Chris bude sa Elisabeth."

"Neće. Biće sa tobom." Margo je preglasno rekla pa se pola restorana okrenulo ka nama." Izvinite."

"Ja sam zauzeta. I ne planiram da raskinem sa Ericom preko telefona. A činjenica je da neću videti Chrisa kada se sve ovo završi i vratimo se našim životima." Tužno sam rekla. On će zauvek ostati samo neostvarena želja.

"Ne mora biti tako. Smislićemo nesto." Tešile su me.

***

'Napokon sam završio sve što se posla tiče. Možeš da izađeš? '

Dobila sam poruku od Chrisa, a na mom licu odmah se pojavio osmeh. Imam mnogo obaveza, ali izlazak i šetnja sa Chrisom se ne propušta.

'Dođi do mene.'

Odgovorila sam kratko i brzo krenula da se spremam. Obukla sam letnju haljinicu sa nekim cvetićima. Ubrzo Chris je stajao na mojim vratima i posmatrao me. Opet sam ostavila vrata otvorena.

"Prelepa si." Nasmejao se i pogledao me biserno plavim očima.

"Hvala ti." Zadovoljno sam rekla." Hoćemo li?"

"Da, da. Vodim te na jedno mesto." Prebacio je ruku preko mog ramena i nasmejao mi se.

"Nećeš reći gde?" Samo je odmahnuo glavom, a ja sam počela da postavljam isto pitanje hiljadu puta. Sve vreme mi se samo smeškao.

"Nisam znala da je pao mrak. Dan je tako brzo prošao." Prokomentarisala sam kada smo izasli iz hotela.

Kada smo se udaljili od ljudi, Chris me čudno pogledao za nekim vragolastim osmehom.

"Stavi ovo." Pružio mi maramu koju sam prihvatila. Stavila sam maramu oko vrata, lepo mi se slagala.

"Mislio sam preko očiju." Sada ima više smisla to što mi je dao maramu. Ne želim to da stavim jer ga onda neću videti."Hajde." Požurivao me.

Stavila sam maramu preko očiju, a onda osetila Chrisovu ruku na mojoj.

"Ruke su ti ledene." I bile su.

"Tvoje su previše tople. Prati me." Bila sam jako srećna pored njega i mnogo me zanimalo gde me vodi. Nikada ranije me nije ovako iznenadio, sem ako izuzmemo rođendane i ostale posebne datume.

Hodali smo pet ili deset minuta, nisam bila sigurna. Brzo sam se umorila jer mi se činilo da se penjemo negde. Nestrpljiva sam da saznam gde me vodi.

"Stigli smo." Skinuo mi povez, a ono što sam videla bilo je prelepo.

"Vau." Bilo je sve što sam uspela da izgovorim. Chris i ja smo stajali na vrhu nekog brda. Ispod nas bilo je more, povetarac mi je milovao lice, a nebo su obasjale sjajne zvezde. Pogledala sam u Chrisa, ovaj dečko je izašao iz bajke. On nije stvaran, previše je savršen da bi bio stvaran. Zamišljeno je gledao u daljinu i nije puštao moju ruku. U jednom trenutku okrenuo se ka meni i pogledao me pravo u oči.

"Želeo sam ovo da ti pokažem. Zar nije lepo?" Klimnula sam glavom ne skidajući pogled sa njega.

"Nisam te doveo ovde bez razloga. Želim da ti se zahvalim." Nadam se da ne primećuje da se tresem. Pokušavala sam da dišem duboko i da se smirim, a to u njegovom prisustvu nije bilo moguće.

"Na čemu?" Upitala sam. Nije imao povoda da mi se zahvaljuje, zašto ipak to radi?

"Vidiš ovo more. Ono ume da bude opasno. Dešava se da nosi sve pred sobom i niko ga ne može zaustaviti. " Pogledala sam u more. Nije mi bilo jasno ono o čemu priča. Ništa nisam govorila, samo sam slušala i pokušavala da otkrijem šta mi želi reći. "A sad pogledaj u nebo. Ono je mirno, beskrajno i uvek tiho. Čak i kada je najveća bura, kada more poludi, nebo ostaje mirno.Tamo na kraju, nebo i more se spajaju i čine savršenu celinu, stvaraju ravnotežu. Onda more postaje mirno, sigurno i prelepo." Govorio je,a ja sam mogla samo stajati i slušati ga zauvek. Sada razumem šta želi da kaže. Ne želim da ga prekidam, ćutaću." Misliš da sam poludeo. Zapravo ja sam nemirno more bez tebe, ti me smiruješ i držiš na zemlji. Uvek si to radila samo ja nisam shvatao. Bez tebe ja sam izgubljen
Na tome sam ti zahvalan. Hvala ti što mi ne dozvoljavaš da poludim" Završio me i osmehnuo mi se.

"Nikada u životu ništa lepše nisam čula." Suze su mi navirale, ali ovoga puta nisu bile suze izazvane tugom. Osećala sam se ispunjeno. Nisam želela da kvarim trenutak nepotrebnim rečima. Stavila sam svoje ruke oko njegovog vrata i zagrlila ga najjače. Naslonila sam glavu na njega, miriše tako savršeno.

Ovo je bio najduži zagrljaj u istoriji grljenja. Ipak i da traje do kraja života bilo bi malo. Polako sam se odvojila od njega, ali on to nije dopustio. Privukao me bliže sebi. Telo mi je zadrhtalo jer smo se nalazili na samo nekoliko centimetara razdaljine. Mogla sam osetiti njegov dah, mogla sam čuti otkucaje njegovog srca, bio mi je tako blizu.

Stavio je njegovu ruku na moj vrat i zatvorio oči. Ja upravo sanjam. Samo sekundu kasnije naslonio je njegove usne na moje. Na trenutak sam se pogubila, ali sam se odmah potrudila da se priberem. Sve se odvijalo jako brzo i bilo je neočekivano. Svojim mekim usnama sve me strastvenije ljubio. Nikada se nisam osećala ovako, nikada nisam osetila veću želju za nekim. Želim da bude moj, želim ga samo za sebe. Uzvratila sam mu poljubac i osetila da se smeška. Polako se odvojio od mene i moje ruke naslonio na njegovo srce.

"Vidiš mala, da nije tebe ovo srce verovatno ne bi kucalo."Ništa nisam rekla, samo sam ga poljubila još strastvenije.

A/N: Iii napokon ono dugo očekivano je tu. Nadam se da sam uspela lepo da opišem situaciju i da vas nisam razočarala.
Volela bih da vidim koji komemtar, to uvek napišem, ali stvarno obožavam da ih čitam. :D
Beskrajno vam hvala što čitate i što ste tu, volim vas♥