Is it too late?

Chapter 29

Još jače se nasmejala, a zatim me zagrlila.

"Ti tako nisi fer." Rekao sam glumeći strogoću.

"Zašto?" Zbunjeno me upitala u pogledala direktno u oči.

"Zato što čak i kada želim da budem ljut na tebe, ne mogu." Ne ispuštajući je iz zagrljaja, prošaptao sam. "Sad moram da idem Ash, sutra u devet ispred hotela, nemoj da zaboraviš." Blago sam je poljubio u potiljak i ostao da stojim tako, uživajući u njenom mirisu.

"Ne brini, neću. " Rekla je nakon što sam se odmakao, a zatim smo se rastali.

Ashley Bennett's P.O.V

Chris me čeka, a i Chloe i Margo su sigurno sa njim. Sat je pokazivao devet.

"Stigla sam!" Ušla sam u Chrisovu sobu ni ne pokucavši. Tamo su već bile Margo i Chloe. Svi su gledali u laptop koji je Chris držao u krilu. "Nešto se desilo?"

"Nije ništa, Robert je upravo stigao u Los Anđeles." Odgovorila je Margo.

"Sada je u hotelu, a za nekoliko minuta kreće. Trebalo bi da se sastane sa Ericom." Nadovezao se Chris. "Možda sam i ja mogao da pođem." Prošao je rukom kroz kosu.

"Pričali smo o tome, ovde si od veće koristi." Sela sam do njega.

"Da, baš." Ironično je rekao.

"I ja bih volela da sam tamo. Akcija, adrenalin, izgleda mi zanimljivo." Chloe se smeškala, verovatno zamišljajući kako bi sve to izgledalo.

"Ja i ne bih baš, opasno je." Margo se ubacila u razgovor.

"Volim opasnost." Chloe je slegnula ramenima.

"Upravo je krenuo." Chris je prekinuo njihov razgovor. Ne skida pogled sa laptopa, sasvim je koncentrisan, a i mi bi trebalo da budemo. "Javiću Drakeu." Ustao je, uzeo telefon i izašao ispred sobe.

"Chris se baš trudi." Primetila je Margo.

Nekoliko minuta kasnije se vratio. Bio je nervozan više i od mene. Samo je seo i nastavio da gleda u laptop. Nije rekao ni reč. Na meni se ne vidi ni nervoza, ni zabrinutost, ali jesam  nervozna i zabrinuta. Osećam se beskorisno, samo sedim ovde i ne radim ništa. Nisam ni od kakve pomoći, dok Robert tamo rizikuje život zbog mene. Pristao je da se sastane sa Ericom iako se ja u početku i nisam slagala sa ovom idejom. Nikada neću mogi da mu zahvalim dovoljno za ono što radi. Kroz glavu mi je prošao njegov poljubac. Pitam se zašto je to uradio, oseća li nešto prema meni? Da li zbog toga rizikuje sopstveni život? Sumnjam da ću ikada dobiti odgovore na ta pitanja.

"Robert se nije javljao Drakeu, ali sam mu ja rekao da je krenuo ka Ericu. Za nekih dvadesetak minuta bi sve trebalo da zvanično počne. Patrole su na svojim položajima, ne bi trebalo da bude problema."

"Nadam se da ih neće biti." Pogledala sam ga. Stvarno se nadam da se ništa loše neće desiti, ali zadnjih mesec dana se dešavaju svakakve čudne stvari, pa nisam mogla biti sigurna. Idalje ne mogu da svarim činjenicu da je Eric toliko loša osoba.

Tih dvadeset minuta činilo se kao čitava večnost. Kada su napokon istekli, Robert je zvao i rekao da se upravo nalazi ispred skladišta gde ga je očekivao Eric. Moja nervoza je rasla, a i strah je postajao prisutan.

Robert's P.O.V.

Otkucaji srca su mi ubrzani, a disanje isprekidano. Kada bih rekao da se ne plašim, lagao bih. Kada sam ga sinoć kontaktirao, Eric mi je poslao ovu adresu. Nadam se da nisam pogrešio.

Gledao sam oko sebe, ali sve što sam mogao da vidim jeste šuma koja me okruživala. Ovde nema nikoga. Skladište je izgledalo jako oronulo i staro, poprilično veliko. Nigde nisam mogao da primetim Drakea i njegovu ekipu, ili se nisu pojavili, ili su se dobro sakrili. Osvrtao sam se oko sebe, ali bezuspešno. Poslaću još jednu poruku Chrisu i onda ulazim. Uzeo sam telefon, ali ga i hitrim pokretima vratio u džep kada sam začuo korake.

"Dobrodošao." Hrapavim glasom i sa smeškom na licu je rekao Eric.

"Znači nisam se izgubio." Pokušavao sam da izgledam normalno i da sakrijem nesigurnost što se bilo skoro nemoguće. Ericu ne mogu promaći ni najmanje sitnice. Jedina prednost je u tome što ga poznajem.

"Idemo unutra, izgleda kao da će kiša." Pogledao je u nebo, a zatim krenuo ka skladištu. Sledio sam ga.

Pre ulaska unutra, uzdahnuo sam duboko. Jedino što je trebalo da uradim je da osavim na vratima mali uređaj koji bi omogućio Drakeu da kasnije uđe. Imam sve što je potrebno za odugovlačenje i stvarno se nadam da će ovo uspeti. Pošto je Eric ušao ispred mene, nije bilo teško zakačiti taj uređaj. Jedini problem je što se nikom nisam javio pre ulaska.

U skladištu nalazio se prelevik broj ljudi. Svi obučeni u svečana odela, ali je svako od njih imao košulju drugačije boje. To je Eric zahtevao. Kaže kako ih po tome pamti. Očekivao sam mnogo manje njih, ovo može biti otežavajuća okolnost. Pogledao sam dobro svakoga od njih, samo nekolicina mi je bila poznata.

"Za mnom." Eric mi je uputio pogled, a ja sam ga poslušao i krenuo za njim bez ijedne reči. Za nama su krenula još dva muškarca, od kojih je jedan bio moj dobri prijatelj.

Iz velike mračne prostorije u kojoj smo se nalazili, Eric  me odveo u manju, bolje osvetljenu. Sada ću pritisnuti dugmence koje mi se nalazilo u džepu i tako dati signal Drakeu, a onda pokušati da dobijem na vremenu.

Nekoliko sekudni sam se pripremao zatim posla signal Drakeu.

"Hoćemo li početi?" Sa izdignutim obrvama me upitao saavim mirnim glasom.

"Ovde su svi papiri, potpisala je i nije bilo nikakvih problema." Dali su mi lažnu papirologiju, ali sam siguran da će on to primetiti.

"Da pogledamo..." Dok je prelistavao papire, zadovoljno se smešio. Zatim se zaustavio,odložio ih i očima pokazao nešto onoj dvojici koja su bila sa nama. Sve se odigralo tako brzo, da nisam ni shvatio šta se dešava. Pred očima mi se stvorio mrak, a jedino što sam mogao čuti bio je Ericov smeh.

Ashley Bennett's P.O.V.

"Ne javlja se."Chris je rekao, šetajući gore-dole po sobi. Već sat vremena pokušavamo da se čujemo sa Robertom, ali bezuspešno.

"Nije valjda odustao?" Chloe je upitala.

"Siguran sam da nije, nešto mu se desilo." Chris je nervozno rekao. Margo i ja smo samo sedele sa strane. Osećam se užasno. Ako mu se bilo šta desi, nikada to sebi neću oprostiti.

"Plašiš Ashley." Chloe mu dobacila, a onda su svi u sobi gledali u mene.

"Ja...idem da kupim nešto za glavu inače će eksplodirati." Skrenuo je pogled, uzeo telefon sa stola i izašao iz sobe brzim koracima.

"Ovo više nije tako zanimljivo." Teško je rekla Chloe, a Margo i ja smo se samo složile klimajući glavom.

***

"Ja ne mogu da verujem!" Prošlo je sat vremena, devojke i ja smo prevrnule ceo hotel i pitale sve prolaznike u blizini, ali Chrisu ni traga. "Nestao je!" Sada je meni trebalo nešto za glavu.

"Smiri se, tu je negde." Margo me smirivala.

Odjednom kroz glavu mi došla jedna misao. Molila sam Boga da grešim i da Chris nije toliko lud da napravi takav potez.

A/N: Novi deo je napokon ovde. Šta mislite o ovom delu, sviđa li vam se u kom pravcu radnja ide ili ne? Neki od vas su mi rekli da jedva čekaju malo akcije, ali me zanimaju mišljenja svih vas :)
Izvinjavam se ako ima grešaka i nadam se da ste uživali♥