Is it too late?

Chapter 23

Zamolila bih vas da pročitate A/N na kraju :)

Chris Anderson's P.O.V.

Ja sam definitivno osoba puna iznenađenje. Upravo klečim pred njom i iza leđa držim jednu ruku. Ash je uplašena i jako me čudno gleda, gotovo da ni ne diše. Izvukao sam crvenu ružu koju sam držao iza leđa i razvukao osmeh preko celog lica.

"Ti nisi normalan." Kroz smeh je rekla i uzela ruzu. Ustao sam i lagano je uhvatio za ruku.

"Mislio sam da to već znaš." Pogledao sam u njene oči, bile su tako lepe, sjajne. "Zašto si se tako prepala?" Upitao sam iako sam znao odgovor. Plašila se da je ne zaprosim. Za to je stvarno prerano, ne razmišljam o tome, ali me zanimala reakcija.

"Nisam se prepala." Frknula je 'ljutito".

"Daj mi to." Uzeo sam ružu iz njenih ruku i stavio joj u kosu. "E tako. Sad si još lepša, ako je to uopšte moguće." Pocrvenela je, izgleda tako slatko.

"Hvala ti Chris." Tiho je rekla gledajući u pod. Zagrlio sam ju jako i blago poljubio. Plašio sam se njene reakcije, plašio sam se da me ne odgurne. Ipak uzvratila mi je poljubac, a ja sam polako, ali sigurno ubrzavao i sve strastvenije je ljubio. Disala je ubrzano. Kada sam se odmakao, još jednom sam polako poljubio njen vrat, na šta se ona naježila.

"Hajde sad da sednemo uskoro će večera." Nasmejao sam se, izvukao joj stolicu kako bi sela, a zatim kada je to učinila, ja sam seo preko puta nje.

"Ja stvarno ne znam šta da kažem." Ostavio sam je bez teksta, a malu, pričljivu Ash je jako teško ostaviti bez teksta. "Ovo mi je najlepše veče u životu." Ove reče ispunile su moje srce.

"Jako mi je drago što sam ja deo toga." Sada bih najradije razbio ovaj sto, koji stoji između nas i ponovo je strasno poljubio, ali  suzdržavam se.

"Dobro veče, šta želite da naručite?" Moja sestra je stajala ispred nas obučena u svečano odelo, sa osmehom preko celog lica.

Naručili smo piletinu, neku salatu i sladoled, a moja sestra se činila tako srećnom što je deo ovoga. Ona je jedina osoba sa kojom sam pričao o Ash.  Riley mi nije rođena sestra, ali verujem joj bezuslovno, ona je druga  najbolja osoba koju sam imao priliku da upoznam. Prva je Ashley, naravno.

"Imam još nešto za tebe." Rekao sam.

"Tvoje drugo ime će postati 'iznenađenje' ako ovako nastaviš." Stavila je ruke na sto i naslonila glavu na njih.

"Izvoli. " Izvadio sam kutijicu u kojoj se nalazila ogrlica sa posvetom i mala poruka za nju.

Blago je otvorila usta, a zatim uzela kutijicu.

"Papirić pročitaj kada dođeš u hotel." Rekao sam, a ona je klimnula glavom.

"Prelepa je!" Uskliknula je i zadivljeno gledala u malu,srebrnu ogrlicu sa priveskom. Napravio sam ovu ogrlicu posebno za nju. Imala je datum onog dana kada smo obećali  da nikada nećemo zaboraviti jedno drugo, a privezak je bio u obliku srca. Ustao sam i stavio joj ogrlicu.

"Sećaš se tog dana?" Upitao sam je.

"Naravno, tada smo imali samo osam godina." Nasmejala se prisećajući se tog dana.

"Ali smo ipak ispunili to obećanje."

***

Na povratku kući Ash i ja smo pričali o svemu sem o nama. Zanima me na čemu sam sada, nisam siguran kako da je pitam to.

"Ash..." Počeo sam jako nesigurno. "Šta je značio onaj poljubac večeras?" Spustio sam pogled.

Nekoliko trenutaka je ćutala, a ja sam postajao nervozan. Bojim se njenog odgovora, bojim se odbijanja. "Ja...ne znam. To je ono što želim sada da ponovim, ali Chris osećam se jako loše." Podigla je pogled i zabrinuto mi rekla.

"Nema potrebe da se loše osećaš." Hrabrio sam je.

"Prevarila sam Erica, sasvim svesno i to dva puta! Ja sam loša osoba." Beznadežno je uzviknula i bila je na ivici suza.

"Ti si najbolja osoba koju sam ikada upoznao, u tebi nema ni trunke zla. Ti nikada ne bi mogla da budeš loša osoba." Osmehnuo sam joj se, a ona mi je uzvratila nesigurnim osmehom.

"Volela bih da mogu da poverujem u to. Ne možeš da zamisliš kako se osećam." U pravu je, ne mogu. Ne znam kako bih se ja ponašao na njenom mestu, verovatno identično kao ona. Eric je ne zaslužuje, čak joj se ni na telefon ne javlja, a još i muti nešto sa onim Robertom. Ne kažem da sam bolji od njega, možda nisam. Imam svoje momente kada sam nepodnošljiv, kada se ponašam kao dete, ljut sam bez razloga...ali se kasnije potrudim da ispravim greške koje u takvom stanju napravim.

"Mnogo ama umorna, noge me užasno bole, danas sam prepešačila više nego za pola života." Pokušala je da skrene sa teme jer je tišina koja je nastala bila neugodna.

"Ja mogu da pomognem." Uputila mi upitan pogled. Ja sam se zaustavio podigao je u naručje.

"Nije neophodno. Teška sam ti." Opet je pocrvenela. Da li postoji nešto slađe od nje?

"Ne budi blesava, nisi teška." Obgrlila me rukama oko vrata i naslonila svoju glavu na moje rame. Uživao sam u ovom trenutku koliko god sam mogao. Spustio sam je tek ispred hotela.

"Da nisi toliko insistirala, odneo bih te skroz do sobe." Rekao sam dok smo ulazili.

"Verovatno bi se sapleo o neku stepenicu i oboje bi smo završili u bolnici sa polomljenim nosevima." Prebacila mi, naravno šalila se, nisam ja toliko smotan.

"Hej!" Prekrstio sam ruke i okrenuo se na drugu stranu.

Sada smo vec stigli do naših soba, a ja sam idalje stajao prekrštenih ruku. Ona mi se smešila.

"Dobro, dobro nisi tako smotan, a sad me pusti da te zagrlim." Okrenula se ka meni i pogledala me direktno u oči, nisam mogao a da ne popustim. Nekoliko sekundi kadnije bacila mi se u zagrljaj. Svaki put kada smo ovoliko blizu, moje telo i um polude.

"Vidimo se sutra, večeras mi je bilo predivno, volela bih da ponovimo ovo nekada. Svaki deo." Blago sam je poljubio u obraz i nisam želeo da se odmaknem od nje.

"Pogledaj onaj papirić posle" Rekao sam dok sam odlazio.

Još uvek nije moja u potpunosti. Ona me voli, želi da bude sa mnom, ali ne može to. Ne znam šta mi je ova devojka uradila, ne znam kako me osvojila jer nijedna pre nije bila ni blizu. Ni zbog jedne pre mi kolena nisu klecala, a srce ubrzano lupalo. Siguran sam da ću se truditi i da neću odustati dok Ashley Bennet ne bude moja.

Ashley Bennett's P.O.V.

Kada sam ušla u sobu počela sam da vrištim od sreće i to bukvalno da vrištim. Pogledala sam ogrlicu koja se nalazila oko mog vrata i smešila sam se sve vreme.

Moram pogledati onaj papirić, toliko me zanima šta piše na njemu. Uzela sam  kutijicu i izvadila papirić, a zatim pročitala.

'Ja po prvi put osećam ovo, mislim da te volim, ipak ne kažem ni prvo slovo.'

A/N: Ustala sam u pola osam jutros i odmah uzela da pišem nastavak. Nisam mogla da dočekam da ga objavim. Nadam se da vam se sviđa i da ste uživali čitajući.

Ako imate vremena i želite mnogo bi mi značilo da pogledate i drugu knjigu koju sam juče objavila i ostavite komentar. To je jedna random knjiga, znati svi kako to ide. Hvala svima koji to urade. :)

Takođe Marijadimacka me zamolila da vas kažem da pogledate njenu priču. Ona je tek na početku i sigurno bi joj značio vaš savet.

Volim vas sve♥