Is it too late?

Chapter 30

U tom trenutnu moj telefon je zavibrirao. Dogodilo se ono čega sam se plašila.

'Ash, trenutno sam u avionu, idem za LA, biću dobro, obećavam.'

Uhvatila sam se za glavu, a devojke su me čudno pogledale.

"Otišao je u Los Angeles. Kako ne shvata da je u opasnosti? A sve ovo dešava se samo zbog mene." Obratila sam im se tihim tonom.

Writter's P.O.V.

Dok su tri devojke zabrinuto sedele i čekale bilo kakav znak, a plavi mladić bio u avionu, u Los Angelesu sve je bilo napeto.

Vreme se pogoršavalo, bio je to jedan od onih letnjih pljuskova. Nekoliko policijskih jedinica opkolilo je oronulo skladište. Svi su čekali znak svog nadređenog, ali se mladić preodmišljao. On je odavno dobio Robertovu poruku, ali još uvek ništa nije preduzimao. Smatrajući da još uvek nije pravi trenutak, čekao je misleći da će njegov plan savršeno raditi.

Niko od njih nije ni slutio da Eric tačno zna šta se oko njega događa. On je sedeo unutra, gledao u nebo i zadovoljno se smeškao. Ponekad bi bacio pogled na jadnog Roberta koji je nepomično ležao sa strane. Gomila ljudi mirno je stajala sa strane i izgledalo je kao da ih ništa od svega što se dešava ne dotiče. Međutim jedan od njih je tuzno posmatrao Roberta, njegovog starog prijatelja. Osećao je sažaljenje, ali znao je da ništa ne može učiniti.

Sati su prolazili, a situacija se nije menjala. Jedino što se promenilo bilo je vreme, sunce se pojavilo, a kiša je napokon stala.

"Izvinite, ali stojimo ovde već dugo..." Jedan od članova policijske jedinice upitao je svog šefa, Drakea, bojažljivo.

Ali mu on ni ne dozvoli da završi rečenicu. "Javi ostalima, ulazimo."

On samo poslušno klimnu glavom i vrati se na svoju poziciju. Odjednom situacija se naglo menjala, vrata skladišta bila su srušena, sa svih strana upadali su policajci sa podignutim pištoljima. Na sredini prostorije stajao je Eric i nije skidao osmeh sa svog lica. Ugledavši Drakea, mahnuo mu je, kao da mu je drago što ga vidi. On je idalje imao samo jedan cilj, uzeti novac od Ashley. Predugo radi na tome i neće dozvoliti da mu to, bilo ko upropasti.

Drake je delovao iznenađeno. Nije očekivao toliko ljudi unutra. Ipak njih je bilo više i Drake je idalje verovao da će mirno stići kući večeras, a da će još jedan kriminalac biti iza rešetaka.

"Predaj se i niko neće biti povređen." Drake je rekao čvrsto držeći pištolj uperen u Erica.

"Čemu žurba? I kad smo god povređivanja, mislim da ste malo zakasnili." Eric je pucnuo prstima, a jedan od njegovih ljudi dovukao je nesvesnog Roberta. "Ovo i nije bilo tako pametno, gospodine policajče."

"Pusti ga. To je još jedan prekršaj, znaš da nikada nećeš izaći iz zatvora?" Drake se sada preispitivao. Da li je in kriv što je Robert u tom stanju, da li je trebalo da ranije upadnu? Ipak se trudio da ostane miran, znao je da je to u njegovom poslu presudno.

"Ako dobijem ono što želim sve ću vas pustiti." Eric se nasmešio.

"Eto vam." Rekao je neozbiljno jedan od Ericovih ljudi, zatim ga je Eric prostrelio pogledom, a ovaj je ućutao.

"Opkoljen si Eric."

"Razmisli ponovo." Eric je staloženo rekao, a zatim preuzeo vođstvo. Pomoć mu je stigla, a policijska jedinica sada je bila manjini.

Upravo u tom trenutku na aerodrom Los Angelesa sleteo je avion, a mladić plave kose i prodornih plavih očiju užurbano se provlačio kroz ljude. Trčao je koliko ga noge nose i ušao u prvi taksi na koji je naišao. Želeo je da što pre stigne do one adrese i napokon uradi nešto za svoju Ashley.