Is it too late?

Chapter 25

"Hej." Začuo se Chloein pospan glas kada sam je pozvala telefonom nakon posla.

"Imam novosti." Rekla sam i pokušavala istovremeno da nađem ključeve od sobe i držim telefon.

"Reci mi." Nakašljala se pa joj je glas postao normalan ponovo.

"Robert je pozvao da idem kod njega. Tačnije nisam baš sigurna gde idemo, ali me pozvao." Napokon sam pronašla ključeve.

"Nemoj mi reći da si pristala? Pospana sam malo, probudila si me." Sada je davala više pažnje našem razgovoru.

"Pa...pristala sam."

"Ti nisi normalna. Ko zna šta je u njegom mozgu. Čekaj tu, dolazim za 10 minuta. Nemoj slučajno da si otišla!" Kao starija sestra mi je rekla i prekinula vezu.

***

"Opusti se Chloe, znam da brinem sama o sebi." Pokušava da me razuveri od moje ideje. "Sačuvao mi je posao, možda mi ne misli zlo."

"Za to sigurno postoji dobar razlog i sigurno ima koristi od tebe ovde." Sela je do mene i gledala me direktno u oči.

"I ja moram saznati kakve, a to neću saznati ako samo budem sedela ovde i ne budem radila ništa." Moram da mu se približim i neće uspeti da me odgovori, previše sam tvrdoglava.

"Okej." Slegnula je ramenima. "Onda i ja idem sa tobom. Gde je Margo?"

"Može. Margo će biti na poslu do kasno, ništa joj nisam rekla da se ne brine." Klimnula je glavom pa smo obe ustale i krenule ka Robertovoj sobi jer ja već uveliko kasnim.

Pre nego što sam ušla morala sam da pitam Chloe jedno pitanje. "Gde ti živiš?" Začuđeno me gledala, znam da nije baš trenutak, ali bi trebalo da se ponašamo normalno.

"Ne živim daleko, moji imaju kuću ovde pa ja često dolazim. Odakle sad to pitanje?"

"Zanimalo me. Znamo se dugo, a ne znam gde živiš." Objasnila sam joj zatim pokucala na vrata.

"Hej Ashley! I... Chloe?" Zbunjeno je pogledao u nju zatim se nasmešio.

"Nadam se da vam ne smetam. Nemam struju kući pa sam došla sa Ash." U sekundi je smislila laž, dobra je.

"Naravno da ne. Uđite." Pomerio se i pustio nas unutra, zatim zatvorio vrata za nama.

***

Sedele smo na krevetu i pričali. Sve vreme, Chloe sumnjičavo gleda okolo, a meni se čini normalno.

"Nešto si odsutna?" Robert je pogledao u Chloe i blago nakrivio glavu.

"Nisam. Moram u kupatilo." To ne bi bila Chloe da ne proveri svaki centimetar. Kupatilo je sledeće na njenoj listi.

"Vraćam se za sekund." Rekao mi je i ustao. Ja sam samo klimnula glavom i nastavila da listam neki časopis koji sam pronašla na stolu.

"Sedi za onaj sto gore!" Povikao je Robert. Pitam se zašto to zahteva od mene, ali sam ga poslušala.

"Imam neke papire da ti pokažem pa će mi biti lakše ako ih spustim na sto." Obrazložio je.

"Htela sam da ti zahvalim što si mi sačuvao posao." Nasmešila sam mu se. Privukao je stolicu i seo do mene.

"Nema na čemu." Uzvratio je s osmehom, ali je izgledao nervozno ili možda zabrinuto.

"Kako si to uspeo?" Došlo je vreme kada ću dobiti bar odgovore na pojedina pitanja.

"Imam neke prijatelje." Misteriozno je rekao i fokusirao se na papire koji su se nalazili ispred nas. "Prelistaj i potpiši na kraju. Ne moraš da čitaš sve je provereno." Izbegava kontakt očima.Gde se Chloe zadržala?