Is it too late?

Chapter 24

Kada sam pročitala Chrisovu poruku koju mi je ostavio, skakala sam od sreće. On nikada, ali nikada nikome nije rekao te reči. Faktički, ni meni ih nije izgovorio, ali i ovo nešto znači, zar ne?

Večeras sigurno neću spavati. Potrošiću i ovo veče razmišljajući o promenama koje mi je ovo putovanje donelo. Nikada nisam bila ovoliko srećna, osećaj je izvanredan. Imate snage i volje za sve. Mogla bih istrčati maraton i ne bi mi bilo teško.

Kako sam se uspaničila kada je klekao ispred mene. Namerno je to uradio, želeo je da me isprepada. Mogu zamisliti kako sam izgledala u tom trenutku. Chris je savršen, ne postoji druga reč koja ga tako dobro opisuje. Stvarno mu je stalo do mene i po prvi put to otvoteno pokazuje. Ni u najluđim snovima nisam mogla da pretpostavlim da ću ga jednog dana imati. Ali i dalje u meni postoji osećaj krivice. Govori mi da sam loša osoba, da moje odluke nisu u redu, da grešim. I u pravu je, ja varam svog dečka i uživam u tome. Zapravo nije mi drago što sam prevarila Erica, drago mi je što imam priliku biti sa Chrisom. Ovo ponavljam svakodnevno i to su jedine misli koje mi se motaju po glavi.

***

"Ne mogu da verujem!" Margo je skvičala kada sam im sutradan prepričavala šta se dogodilo. Uzbuđena je koliko i ja.

"Pusti Erica, da vredi on bi se javljao, a Chrisa čuvaj jer nikada nisam videla da je nekome stalo toliko." Chloe me savetovala.

"Naravno da ću ga čuvati." Samouvereno sam rekla. "Ericu ću sve objasniti kada se vratim kući. Nadam se da će razumeti." Zapravo sam znala da neće, ali se nadam da će to prihvatiti.

"Hoće sigurno." Margo se nasmejala. "A šta te ovo?" Pokazivala je na moju ogrlicu.

"To mi je poklonio." Tiho i sa smeškom na licu sam rekla.

"I to nam tek sada govoriš?" Jednoglasno su rekle i odmah skočile sa kreveta kako bi videle izbliza.

"Polako, ugušićete me." Pokušavala sam da ih odmaknem od mene.

"Prelepa je." Rekla je Chloe zamišljeno i vratila se na mesto na kom je sedela.

"Ja hoću takvog dečka." Margo je prokomentarisala i bacila se na krevet. "Ti Chloe?"

"Molim?" Odsutno je rekla.

"Ne slušaš nas. Postoji nešto što nam ne govoriš? Jesi li dobro?" Margo ju je obasipala pitanjima.

"Polako Margo." Rekla sam. "Kada bude spremna reći će." Nasmešila sam joj se, a Chloe je skrenula pogled. Odjednom je postala ozbiljnija nego inače.

"Mislim da jesam." Pogledala me direktno u oči. Sela sam pored nje, a i Margo se uozbilja.

"Ne znam odakle da počnem." Zastala je. "Imala sam dugu vezu, srećno zaljubljena, uzvraćena ljubav. Živeli smo zajedno i sve je izgledalo kao ih bajke. Tada još nisam znala da bajke ne postoje. Kasnije počeo je pakao. Maltretiranja, ponižavanja, a ja, ja sam sve trpela. Na kraju, kao vrhunac saznala sam da me varao, varao sa rođenom sestrom." Bila sam šokirana onim što govori, ali nisam je htela prekinuti dok ne završi. "Bila sam skrhana, slomljena. Pakao je trajao skoro dve godine, a ja nisam znala kako da se izvučem iz svega toga. Ne mogu da ulazim u detalje, ne želim da ih se prisećam, izvinite. Jednog jutra sa mnom se desilo nešto što ni danas ne mogu da objasnim. Postala sam ovo što jesam, a to je najbolja i najgora stvar koja mi se ikada desila. Samo...dana kada sam primetila tvoj pogled, i bol koju si tada osećala zbog Chrisa, izgledalo je kao da gledam sebe u ogledalu i morala sam da se umešam. Inače bi i ti i Chris postali hladnokrvna bića, koja ne znaju da voli. Baš kao ja." Niz obraz potekla je jedna suza i ovo je bio prvi put da vidim Chloe kako plače. Odmah ju je obrisala brzim pokretima,a mi smo je zagrlile.

Kada smo se odovjile osećala sam potrebu da nešto kažem. "Ti nisi hladna osoba. Samo mi podigla zid i ne dozvoljavaš ljudima da ti se tako lako približe. Ti si heroj, da sam se ja našla na tvom mestu ne bih preživela." Nasmešila mi se.

"Slažem se. I nije istina, ti znaš da voliš. A sigurno će se naći osoba koja će ti vratiti veru u ljubav." Margo je dodala. Chloe je samo odmahnula glavom.

"Ne verujem da je to moguće." Promrmljala je tiho.

"Naravno da jeste. Ne očajavaj i nemoj da odustaješ, nikada." Potapšala sam je.

"Drago nam je što si ovo podelila sa nama." Rekla je Margo.

"Verujem vam. Izgleda da sam našla prave prijateljice, hvala vam." Po prvi put Chloe je sasvim otvoreno govorila i pokazivala svoja osećanja. Razumem zašto joj je bilo teško, njena priča je strašna. Da bi preživeo tako nešto i ne poludeo potreban je jak karakter, a ako ga neko ima to je Chloe. Znate kako kažu: Život nam daje samo one izazove koje možemo preživeti.  Ona je jaka, sa teškom prošlošću, a tako dobra prijateljica i osoba uopšteno. Divim joj se.

"Uvek ćemo biti tu za tebe." Rekla sam pre nego što smo ja i Margo krenule ka svojim sobama.

Na hodniku smo ugledali Roberta koji nas pozdravio. On je nekada tako blizu nama, a nekada ga danima ne viđam, kao i sve ostalo u vezi njega i ta činjenica mi je bila čudna. Stajao je sa tri devojke, oskudno obučene i pričao.

"Ashley, čekaj! " Prišao mi je, a primetila sam da su devojke u pozadini gledale u nas. Ne brinite, neću vam preoteti Roberta.

Zaustavio se tik ispred mene. "Nismo se videli par dana, ako želiš možeš doći kod mene posle posla da pričamo." Želim da mu zahvalim što me vratio na posao i saznam koji detalj o tome pa ću prihvatiti.

"Vidimo se večeras." Nasmešila sam mu se i ušla u svoju sobu.

Radim popodnevnu smenu, a pre početka ostalo je još samo petnaest minuta. Baš smo se zadržale kod Margo. Shvatila sam jednu činjenicu, ne znam gde Chloe živi. Nije iz našeg hotela, ali je stalno tu jer dolazi zbog nas. Sledeći put kada je budem videla pitaću je.

Pogledala sam se u ogledalo, a pažnju mi je opet privukla Chrisova ogrlica. Prelepa je i nikada je neću skinuti. Jedva da sam imala dovoljno vremena da se presvučem i već sam morala da krenem. Napolje je tako vedro i šunčano, volela bih da ne moram na posao. Nemojte me shvatiti pogrešno volim ono što radim, ali nekada bih želela da se nađem na drugom mestu umesto što vreme provodim u kancelariji, naporno je. Ipak da nije ovog posla ništa on svega ovoga se nikada ne bi desilo, još jedan razlog više da ga obožavam. Prsnula sam svoj omiljeni parfem, koji stalno koristim još od srednje škole, nabacila osmeh i izašla iz sobe.

A/N: Hayyy. Ovaj nastavak možda nije previše zabavan, ali je neophodan. Želela sam da otkrijem urok Chloeinog pojavljivanja u priči i njenu prošlost.  :)
Nadam se da nema grešaka, a ipak ako ih i ima, izvinite. Nadam se da vam se dopada, a potrudiću se da sutra izbacim još jedan nastavak. Ipak ne obećavam ništa.

Htela sam još nešto da kažem...ako ima nekog ko bi želeo da se dopisuje neka se slobodno javi. Uvek sam za nova prijateljstva, ali se ne javljam prva jer mislim da dosađujem ljudima.

So...do sledećeg nastavka♥

Love you all♥