Ljubav I Magija

PART 22

Nastava je ubrzo završila. Satovi su prolazili uobičajno i za nepovjerovat na svakom je satu bio Liam. Baš je on trebao biti na svaakom satu kao i ja. Još mu moram pokazati školu.  Ajme što ja mrzim svoj život. Činimi se kao da sam ja priljepak za budale. Za koje se vežem i onda me oni napuste. Ali kunem se ovaj put srce neće prevladati i neće  nitko moći dopriti do njega.

Odjednom sam začula neke glasove koje nisam mogla baš razumjeti. Zatvorila sam oči i pokušala se samo skoncetrirati na njih.
Stajala sam tako neko vrijeme i nisam nista čula. Htjela sam odustati ali su me glasovi omeli u mom pokušaju.

"Aleksandra još malo vremena je ostalo do našeg susreta. Iako misliš da ti nisam blizu varaš se. Bliže sam ti nego što možeš zamisliti. Sada bok do ponovnog susreta."

Otvaram oči i ugledam Liama kako mi maše pred očima.
"Hej je li sve uredu."
"Ma da samo sam se nešto zamislila."
"Pa hoćemo krenuti,osim ako se baš ne osjećaš dobro. Možemo mi i neki drugi put."
"Rekla sam ti da sam dobro."
"Dobro nisam mislio ništa loše."

Šetali smo školom pokazala sam mu sve što je bitno. Nismo ništa mnogo pričali. Osim kad sam ja govorila gdje je koja učionica.  Većinu smo vremena proveli u neugodnoj šutnji. Kada samo izašli ispred škole na dvorište. Liam je probio neugodnu tišinu.

"Zašto si takava prema meni?"
"Kakva to?"
"Pa zašto se tako ponašaš?"
"Pa nerazumijem kako se ja to ponašam možeš li mi pojasniti."
"Prvo se praviš da me ne poznaješ onda ne želiš pricati sa mnom. Nerazumijem jesam li nešto krivo napravio?"
"A što bi trebala nakon što se poznajemo dva dana da ti trčim u zagrljaj da ti kažem da te volim ili nešto slično."
"Nisam na to mislio."
"Nego na šta? Svi ste vi muški isti. Umišljeni,puni sebe, nemate srce za ništa. Vama je sve igra."
Odgovorila sam mu sa ljutnjom u glasu.
"Molim te ne plači. Sve će biti uredu."
Na njegove riječi stavila sam ruke na lice i stvarno sam plakala. Nemogu vjerovati sa nisam ni shvatila da plačem.
Išao me zagrliti,ali sam ga odgurnula od sebe.
"Molim te pusti me na miru. Imaš svoj život i svoje probleme  mene ostavi na miru."
I stim sam rječima otrčala doma sva uplakana.

Kada sam došla doma bacila sam se na krevet. I došla mi je poruka.
"Ljepotice nemoj biti tužna.  Budi vesela ner ćemo se ubrzo upoznati."
Opet onaj bolesnik stvarno neznaam koji je njemu.
"Molimte ostavi me na miru. Nađi si nekog drugog za zajebavat ostavi se mene."
"Oprosti ali nemogu ti si mi najdraža. "
"Ti si teški psihopat."
"Znam učim od najboljih."
Nije mi se više dalo dopisivat sa ovim psihopatom. Samo sam se obukla u pidžamu i zaspala.

/HERRY/

Dani mi prolaze uobičajno. Stalno se opijam od brige za Aleks. Za sve sam ja kriv. Iz ovoe proklete škole nemogu izaći. Jer svi misle da se nešto desilo Aleksandri da ju je netko oteo. Ali jaa znam da je pobjegla radi mene. Znam da sam najveća budala na cijelom svijetu.
Najveći strah mi je postao on. Što ako je on dira umjesto mene. Što ako je on taj koji je grli umjesto mene. Što ako je on taj koji je svake noći ljubi govori joj da je voli.

Evo novog nastavka. Votajte i komentirajte.♥♡♥♡