OPASNA OSVETA

Part 23

Katrin je bila na izlazu iz bolnice,pozivala je taksi. Dok je izlazila cula je automobile policije. Za trenutak opkolila su je 5 automobila policije. Policajcu su izasli u uniformama i opkolili Ketrin,podigli svoje pistolje i viknuli
-Ruke u vis!
Ketrin je ostala nepomicna.
-Mama,Ana-nije bila iznenadjena-ocekivala sam vas. Strpacete me u zatvor. Lepo,moja majka i moja najbolaj drugarica.
-Ja ti nisam majka.-rekla je Katerina.
-Mislila sam da mozes da budes covek,ali ti neodustajes.
-Zar ste navikle na mene da odustajem?
-Podigni ruke!-policajc je nastavio da vice.
-Necu podici ruke!-razdrala se Ketrin.
-Ko si ti u mom zivotu da mi kaze sta da radim! Nema vise osobe koja mi moze naredjivati,mrtvi su-protresla je ruke,imala je osecaj da je prsla,nacisto.-Ubili ste ih,ubili ste moje prijatelj,sad ja treba da ubijem vase prijatelje. Ali necu,ubicu vas.-bila je ozbiljna.
-Podigni ruke!
-Ketrin mu je prisla i uzela pistolj,a mladi policajac bio je na podu sa krvavom usnom,Ketrin je drzala pistolj.
-Sta ste se prepali? Stvarno mislite da sam budala da upucam jednog od vas,dok cete vi mene vec ubiti. Ako zelim da vas ubijem,sve cu vas ubiti,budite sigurni,a...zelim.-rastavila je pistolj i bacila ga pred sebe.
-Podigni ruke ili cu ti pucati u noge!
-Pucaj! Pucaj ako smes. Ali kunem se,budes li pucao,razdracu se tako jako da vise neces biti u stanju da se pomeris. Pucaj kad zavrsim.
-Samo podigni ruke,da ti mozemo prici i da ti mozemo staviti lisice.
-Ihihi,gospodine,samo Vi sanjajte,na ove moje ruke,nikad,ali nikad nece biti lisica. Ja sam slobodna sa svojim pravima.
-Da li je tvoje pravo da ubijas neduzne ljude?!-vikala je Katerina.
-Da! Ko neduzan,tvoje cerke,Ernesta kravetina ili Endru ku*******?! Ko a? Sve su one iste glupace koje su mi unistile zivot! Sve!
Bilo je mirno,niko nije dolazio ni odlazio. A onda je Ketrin zapocela.
-Kad mi je deda umro,svi ste umrli za mene,ostalo je samo secanje na dedu. Konacno sam nasla,nasla sam ljude koji u sebi imaju mog dedu,a vi,vi ste ih ubili. Samo da ih niste ubili,da ih barem niste ubili. Mrzim vas,sve vas mrzim. Prezirem vas. Prezirem.

Za to vreme Dzekson je kao lud vozio na putu do Tarsatika,znao je da ce je uhvatiti i ubiti ako je nadju,a on to nije mogao da dozvoli. Jurio je kao lud,ne bi li stigao. Zaustavila ga je policija.
-Gospodine,da li ste svesni da mozete poginuti od same brzine kojom idete?
-Slusajte,zena mi je u bolnici moram brzo stici-izvadio je oko 5 hiljada eura,evo samo me pusti.-policajac je gledao i nije verovao,a onda mu je pokazao rukom da nastavi.
Dzekson je nastavio istim tempom.

Ketrin je idalje bila opkoljena,nije vise planirala svoj posao na ovom svetu je ionako zavrsila,nema se vise sta uraditi.
-Necu da spustim ruke,a Vi gospodine necete pucati. Zato sto cu vas JA,ja, vidite ja,JA cu vas sve ubiti!-sad je stvarno bila luda.

Dzekson je stigao,brzo je prilazio krugu gde je Ketrin bila opkoljena.
-Ketrin.
-Dzeksone ako si me voleo ikad gubi se odavde. Bezi kad ti kazem!Veruj mi.
Dzekson nije imao izbora odaljio se.
Policajac je pucao u Ketrininu nogu,ali pre nego sto su uspeli da joj pridju Ketrin je izvadila miniranu bombu,zakacila je na sebe i sledece sto se dogodilo bio je prasak i gusti dim.