OPASNA OSVETA

Part 25

Tog dana svi su se okupili da sahrane 304tvoro ljudi. Medju njima bila je Ketrin Fablar,koja je proglasena za teroristu. Dzekson je bio sredjen. Bio je normalan. Kada su dosli govori,i niko nije imao nista vise da kaze,Dzekson Majklson je izasao i uzeo mikrofon. Na ovoj sahrani bilo je preko 1000 ljudi. Dzekson se uverio da ga svi prate,a onda je rekao.
-Ja sam najvevi biznismen u SAD-u i to svi vi znate. Ne znate zbog koga sam na sahrani i zbog toga me gledatr kao da nisam covek. Da ste ljudi,pitali bi me,zbog koga sam,ne bi nagadjali i na osnovu toga poceli da me gledate kao ubicu. Ali mene vase misljenje ne dotice ni do malog prsta na nozi,ali morao sam da pocnem na tu temu,jer moja drugarica nije pogresila sto je ubila te ljude. Nije pogresila ni malo,ako su oni kao vi,a sigurno jesu.-u tom trenutku hiljadu ljudi je krenulo da pljuje i psuje Dzeksona,a on ih je onda smirio.
-Ljudi,ljudi. Moram da kazem da je Ketrin Fablar bila moja prijateljica i zena koju sam voleo. Ali ljudi,kao sto ste vi od divne devojcice pametne glave napravili su poremecenog serijskog ubicu,terosritu i ludu osobu. Ona nije postala takva sama od sebe i vi to znate bolje nego ja. Ona je postigla ono sto je htela,osvetila se svima koji su joj zlo naneli,a onda je raznela 300 ljudi. Siguran sam da zna broj ljudi koje je ubila,a velika je verovatnoca da zna,sigurno bi bila jos ponosnija na sebe. Ma sta vi govorili ona je uspela u zivotu,uspela je,ona rec koju vi nikad necete moci da upotrebite na sebi.-Dzekson je bio pravu. Ketrin Fablar je uspela,umrla je srecna,ponosno. Nakon svih muka ipak je zavrsila tamo gde je trebala da bude,sa svojim dedom.

Dok se sve to dogadjalo na jednom svetu,na drugom svetu Ketrin je razmisljala o dedi. A onda od jednom stvorila se na klupi. Pogledala je oko sebe i videla prizor iz svoje cetvrte godine. Bila je tu fontana,koja nikad nije radila,razbijena stara prodavnica gde su svi isli u WC i golubovi. Uvek je bilo puno golubova. Ketrin je sedela na klupi i gledala prizor od pre 20 godina,bilo je isto. Samo je nedostajala ona,a onda od jednom prislo joj je poznato lice.
-Ket,duso moja,pa kako da te prepoznam vidi kolika si.-Ketrin se zbunila za cas,ali od jednom iskoci sa klupe i radosno rece,kao nikad do tad.
_-Deda!-Ketrin ga je grlila,ali nije uspela da ga zagrli.
-Deda sta se desava?
-Nista duso,porasla si,dugo te nije bilo. Koliko ti je godina?
-26.
-Tako mlada...a opet tako stara. A da sedi.-i pokazao joj je na klupu. Ketrin je sela ali nista nije osecala.
-Neobicno je,neosecas to,zar ne?
-Da.
-Znam,bog nam je podario puno toga,ali nije dozvolio da osecamo u smrti,to je ostalo za smrtnike.
-Deda,gde sam?
_-Kuci si draga,kuci.
-Deda,ti si mrtav,da li sanjam?
-Ne sanjas duso,mrtva si.
-Mrtva? Stvarno? Pa ovo je najlepsi osecaj.
-Da jeste,ako si imala zivot kao ja.
-_Pa tu i tamo.
-Ket...
-Kako znas da sam promenila ime?
-Ja sam mrtav,ja sam na nebu sve znam.
-Dobro.
-A sad -i izvadio je belog goluba iz svog mantila.
-Jao deda...

-Deda,znala sam,znala sam da ces ispuniti obecanje.

K R A J