Nervozno hodam po aerodromu. Ne mogu docekati da krenem za Spaniju. Idem u Barcelonu jer sam tamo dobila posao.
Prije dva mjeseca sam zavrsila fakultet za fizoterapeuta. Nakon mnogo truda i ucenja, konacno sam primila diplomu u ruke.
Nakon podjele diploma, dekan fakulteta me je pozvao u svoju kancelariju.
#Proslost#
Nakon ulaska u kancelariju, dekan mi je rekao da sjedem.
,,O cemu zelite da razgovarate?" Pitala sam jer nemam predstave u cemu je stvar.
,,Melanie, juce sam dobio poziv. Zvao me je trener ,Barcelone', Louis Enriqe. S obzirom da smo dobri prijatelji, zamolio me je da mu posaljem najbolju studenticu, a to si naravno ti. Treba im fizoterapeut. Zamolio bih te da razmislis jer si ti za to najbolja."
,,Da li bi to znacilo da moram da se preselim u Barselonu za stalno?"
,,Ne dijete. Potpisala bi ugovor na godinu dana, a ako im se svidis, produzili bi ga."
,,To je zaista sjajna prilika." Ali ako to prihvatim, Ian ce morati da napusti svoju skolu i da podje sa mnom. Ian je moj brat koji je mladji osam godina. Sada ima petnaest.
,,Znam. A i mislim da ce ti prijati promjena zbog svega sto se desilo. Upoznaces nove prijatelje, kao i tvoj brat. Znam ja da je on zaludjen Barcelonom." Na to sam se nasmijala jer jeste istina. Ianov omiljeni igrac je Messi.
,,Znate sta, prihvatam. U pravu ste. Recite im da pristajem."
#Sadasnjost#
Ian je u jednu ruku bio presretan jer ide u Barcelonu a u drugu i tuzan jer napusta svoje prijatelje.
,,Seko, smiri se." Ian mi givori dok nervozno hodam.
Onda konacno cujem da prozivaju nas let. To je to. Zbogom Italijo.
.......
Nakon sat vremena voznje, stigli smo. Ian je spavao pa sam ga morala probuditi.
Nakon sto smo prosli kroz osiguranje i sve, izasli smo van aerodroma gdje nas je trebao docekati vozac. Tako mi je receno.
,,Iane, vidis li ti kakvog vozaca ili slicno.".
,,Seko, ja ne vidim vozaca al zato vidim nesto mnogo bolje. Tacno ispred nas." S obzirom da sam bila okrenuta ledjima, nisam vidjela. Kada sam se okrenula vidjela sam nekoga koga nisam ocekiala. Mislila sam da ce doci neki stariji covjek a ne Neymar Jr koji nas je gledao sa osmjehom.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
,,Zdravo, jesi li ti Melanie Reed? Odgovaras opisu."
,,Da, ja sam." Pruzio mi je ruku koju sam rado prihvatila. Ian je Neymara ocarano gledao.
,,A tko je ovaj malisa?"
,,Ja sam Ian Reed, Melin brat."
,,Drago mi je, ne znam da li ste upuceni, ali ja sam..."
,,Neymar Da Silva Santos Junior." Ian je rekao njegovo puno ime.
,,Volis fudbal?"
,,Da, obozavam ga. Omiljeni klub mi je Barcelona." Neymar je stajao ispred njega.
,,Onda je dobro sto ti je sestra dobila posao za nas tim."
,,Vjeruj i meni je." Nabacili su jedan drugom.
,,Zao mi je sto kvarim vas razgovor o fudbalu, da li bi nas mogao odvesti do naseg stana. Moram da se odmorim a i moram do vaseg trenera. A moram i njega da upisem u skolu. To jos nisam sredila. Kasno je vec."
,,U redu. Podjite za mnom." Pratili smo ga do njegovog auta. Stali smo ispred crnog audia Q7. Koja masina. Iako se ne razumijem u auta, ovaj je premocan. Pa lako je njemu, on ima milione i moze uzeti sta zeli.
,,Upadajte!" Meni je kao dzentlmen otvorio vrata te sam ja usla. Ian je sjeo nazad.
,,Seko, kada cemo ici na stadion?"
,,Ici cemo sutra."
,,Taman mi imamo trening."
,,To znaci da ce i Messi da bude tamo."
,,Da, bice. Jel ti to on omiljeni igrac?"
,,Jeste."
,,Soba mu je puna Messievih postera, dresova i lopti."
,,Sta ces kad je on najbolji. Bez uvrede Neymar."
,,Messi i jeste najbolji i to svi znaju."
Nakon deset minuta se zaustavio ispred nase zgrade. Pretpostavila sam da je nasa.
,,Kljuc je kod mene. Moram vam pokazati stan." Izasli smo te uzeli mase stvari. Neymar je nosi jedan kofer, ovaj veci a ja sam manji.
Otkljucao je stan te smo usli. Stan je solidan za dvoje. Svako ima svoju sobu i kupatilo. Kuhinja je jednostavna a dnevni je u raznim bojama. Svidja mi se.
,,I svidja li ti se?"
,,Da, neobican ali je sve u skladu."
,,Ja sam birao stan." Pogledala sam ga ispod oka a on mi se samo nasmijao.
,,Imas ukusa."
,,Hvala. Ako ti sta treba, samo me nazovi." U ruku mi je stavio broj napisan na papir.
,,Za sada nam nista ne treba. Hvala. Sada se zelim samo istusirati i odmoriti. I Ian je umoran."
,,Razumijem. Vidimo se. Cao."
,,Cao." Pozdravio je se sa Ianom te otisao. Ja sam zakljucala vrata.
,,Iane, kako ti se svidja?" Sjela sam pored njega na kauc.
,,Lijepo je. Al mi nedostaje nasa kuca."
,,I meni ce nedostajati. Ali trebala nam je promjena, nakon svega sto se izdesavalo. Ovdje ces naci nove prijatelje, ici ces u skolu. Sve ce biti isto."
,,Samo nema mame i tate." Rastuzio je se.
,,Mili, jesmo se dogovorili da nema placa. I meni jako nedostaju ali imas mene. Sta god da ti treba, samo mi kazi. U redu?"
,,Ok. Idem se ja istusirati i malo odspavati. Umoran sam."
,,Idi. I ja cu isto. Kasno je a sutra idemo na stadion. Moram da razgovaram sa njihovim trenerom."
,,Ja od uzbudjenja necu moc ni zaspati. Jedva cekam sutra."
,,Hajde mali. Laku noc."
,,Laku noc seko." Poljubio me je te otisao u svoju sobu. On je uzeo onu manju.
Moje stvari su jos bile u koferu. Nemam snage da ih sada raspakujem. Sutra cu nakon razgovora.
Samo sam uzela spavacicu i gacice te otisla na tusiranje.
