BELIEVE

Maybe I had to say yes.

30. Dio

My POV

Eh,pa valjda me voli. Neznam. Ali,ne mogu mu obećati da ga nikad necu prestati voljeti. Jednostavno ne mogu. Sad ga volim i sve,ali sto ako on zajebe stvar i onda ga vise ne mogu zavoljeti? Ali ajde,obećati cu mu.

Ja: dobro. Obećajem.

Justin: hvala.

Ja: i sta sad?

Justin: pa... Vodim te negdje zapravo.

Ja: a gdje????

Justin: iznenađenje. Odi se obuci. Onu haljinu sto sam ti kupio.

Ja: kakvu haljinu?

Justin: vidjet ces na krevetu.

Ušla sam u sobu i vidjela vrećicu na krevetu. Izvadila sam haljinu. Bila je prekrasna. Ljubičasta,od svile do poda. Odmah sam se Otusirala i obukla ju. Dolje sam obukla crne štikle. Nasminkala sam se i ispeglala kosu. Uzela sam crnu torbu i sisla dolje. Justin je sjedio na fotelji.

Ja: prelijepa je haljina. Ali,ja sam ružna u njoj.

Justin: nisi. Najljepša si od bilokog.

Ja: mah,nisam....

Justin: vjeruj mi. Imam iskustva.

Ja:Haha. Svi se grohotom nasmijase.

Justin: ma i ja tebe volim.

Ja: dada idemo vise?

Justin: da.

Ušli smo u auto. Sta god sam ga pitala vezano gdje idemo,nije odgovarao. Došli smo do neke palace. Ušli smo u nju.

Ja: ovo je prelijepo. Sta mi tu radimo?

Justin: pa dozvoli mi da danas budeš moja princeza. Kao Pepeljuga.

Ja: a znas sto se sa Pepeljugom događa kad bude 00:00? Pobjegne.

Justin: ali ovoj pepeljugi ce se nešto drugo dogoditi u 00:00.

Ja: a sto to?

Justin: strpi se jos 30 min.. Idemo sada plesati.

Ja: ajde..

Otišli smo u dvoranu za ples. Plesali smo. Zabavljali smo se. A onda je u 00:00 zazvonilo zvono.

Justin: pa vrijeme je. Idemo na balkon.

Otišli smo na balkon. Justin je kleknuo. Povukao je moju ruku. Poljubio ju je. Izvadio je nekakvu kutiju iz džepa.

Justin: hoces li se udati za mene?- Bum. Kako to sad najednom? Neznam. Nisam jos spremna. Jao jao.... Šutila sam.

Justin: molim te reci nešto.

Ja: neznam. Nismo spremni. Ni ja ni ti. Ovo je prebrzo ipak....

Odjurio je. Možda sam ipak trebala prestati. Ali sto cu kad nismo spremni? Izašla sam van. Neznam kako cu se sada vratiti,a Justin je otišao sa autom. Izvadila sam mobitel iz torbice. Nazvala sam Justina. Nije se javljao. Potom sam nazvala Harrya. On se javio.

Ja: Harry,smetam?

Harry: nikad. Znas mene, "forever alone"...

Ja: forever alone???

Harry: da. Pa sam sam. Zauvijek. Reci sta trebaš...

Ja: trebaš doc po mene. Tu sam u nekoj palači,a nemam auto i neznam se sama vratiti.. Molim te.

Harry: kako si tamo završila?

Ja: pričam ti. Oces doc?

Harry: hoću. Evo me odmah. Cekaj me.

Ja; hvala ti.

Čekala sam ga na klupi ispred palace. Nakon 15 min je Harry dosao.

Harry: idemo.

*u autu*

Harry: pa sto si ti tu radila?

Ja: dosla sam tu sa Juss i on me zaprosio,ja sam rekla da nisam spremna i on je odjurio.

Harry: a joj... Dobro sad sam tu.

Ja: ides kod mene? Sama sam u tako velikoj kući...

Harry: pa nisi sama. Tamo su ti dečki..

Ja: pa hoces i ti?

Harry: a dobro budem..

*u kuci*

Ja: ejj ljudovi...

Oni: pozdrav!!!

Liam: kaj je bilo sa Justinom? Samo je dosao i pokupio svoje stvari.

Ja: naljutio se na mene jer sam rekla da nisam spremna za udaju.

Liam: a joj...

Ja: da.. Idem ja spavat u sobu. A cek vama fali mjesto za jednu osobu.

Harry: da. Za mene.

Ja: pa dođi kad ces ic spavat u moju sobu... Tamo ces spavat.

Harry: dobro.. Idem i ja sada...

*u sobi*

Počela sam plakati. Zašto se Justin i ja stalno svađamo??? Zasto je tako?

Harry: Ej,nemoj biti tuzna. Sve ce bit oke. - zagrlio me

Ja: a sto ako nece? Sto ako mi se nece vratiti? Sto onda? Sto ako ce se stalno ljutiti na mene?

.......