Opasne djevojke

Ispočetka...

- Jebote, Taro, miči mi ruku sa sise!

Baš jebote, sunce ti tvoje! Glava mi bubnja, a nisam ni skužila gdje mi je ruka. Naglo je povučem sa Duške i pokajem se istog momenta što sam se tako naglo trgla.

- Izvini, to su tako dobre sise. - pokušam i dalje da govorim, ali grlo mi je ko jebena pustinja. Suho!

Tekila, vodka, ples do iznemoglosti... Uh, barem sam živu glavu dovela do kreveta.

Trepćem, ali mi problem stvara i podizanje kapaka. Zaškiljim prema Duški i nasmijem se.

Koje smo nas dve ludače, spavamo u jednom krevetu kao poslednje očajnice. Situacija je nama poprilično smješna, ali zato bi drugima bila sumnjiva skroz.

Nije nam prvi put, nekako nam je lakše da ujutro zajedno bolujemo od mamurluka, nego da se tražimo i vozimo jedna do druge u takvom stanju.

Vjerujem da i ona pati od glavobolje i to one epskih razmjera.

Eh, pa kako kažu, poslije jebanja nema kajanja. Ovo mi dođe na isto. Tko me tjerao da izlijevam u sebe hektolitre alkohola, jebem ga ja.

Kako bi samo bilo divno kad bi sad imao ko da nam skuha kavicu, spremi neki doručak, a ne da se nas dvije vučemo ko prebijene mačke. Nisam sigurna da li ćemo baš dugo moći da držimo ovaj tempo. Sreća pa je subota svakih sedam dana, u suprotnom bismo davno prestale da postojimo.

- Koliko je sati? - pitam Dušku koja se uspravila na krevetu i drži se za glavu.

Ako izgledam kao i ona, a sigurno izgledam, bolje da narednu sedmicu ne izlazim iz kreveta.

- Nedovoljno, ako te baš zanima. Jebote, ovaj vikend smo stvarno pretjerale. - doslovno zastenje.

Ustala je nekako nespretno i otišla je u kupatilo, a ja sam ostala u ležećem položaju na velikom krevetu. Ispružila sam se preko cijele površine, sklopljenih očiju osluškivala tako opuštajuću tišinu.

Tutnjanje u glavi nije prestajalo ni uz sav moj napor da se posve opustim. Otišla sam do kuhinje po vodu i u ladici potražila bilo šta za bolove. Srećom pa sam našla kutijicu i odmah uzela dvije tablete i popila sa dve čaše vode.

Duška je još uvijek bila u kupatilu kad je neko pozvonio na vrata. Pogledala sam u grudnjak i gaćice koje sam imala na sebi, kad se prokleto zvono oglasilo opet.

- Koja budala dolazi ovako rano? - pitanje postavljam sama sebi.

Pogledam na sat i vidim da je prošlo dvanaest. Nasmijala bih se na svoj komentar da me ne boli glava ovako kako me boli. Nemam vremena da se idem obući nego onako izađem i otvorim vrata.

Momak je u rukama držao dva poslužavnika, a iza njega je stajao jos jedan lik držeći u kartonskoj podlozi dvije kafe i još nešto u vrećici. Vidim da su me obojica gledali kao da nikad nisu vidjeli žensko u životu.

- Momci zatvorite usta i obrišite sline. Koga tražite? - mislim da bih momentalno mogla nekog da ugrizem.

Duška mi nije spomenula da je naručila bilo šta.

- Ovaj... Duška... - potom počne rukom da traži nešto po džepu i sve ono što je držao zamalo da padne na pod.

- Vidi... Tušira se. Ako je to za nju, ja ću preuzeti. - kažem mu i primjetim da me gleda požudno.

Taro, kozo, što nisi navukla bilo šta na sebe?

Preuzela sam to što su donijeli tražeći objašnjenje za to, ali su mi rekli da će nam biti jasno kad otvorimo kovertu koja je na poslužavniku s kafom.