Opasne djevojke

Adrianove muke!

Sjedim zavaljen u svojoj stolici i umjesto da se prihvatim posla, ja ispod stola odmjeravam Tarine noge u visokim potpeticama. Ako me išta ubije, to će biti ova žena.

Od prvog momenta kad sam je ugledao, pa do sad bombarduje moje misli i ne da mi mira. Zavlači mi se pod kožu, opčinjava me i postaje dio mene.

Kad mi je Leo rekao da ga zanima jedna djevojka i pokazao mi je, ja sam svoje oči zalijepio za Taru, plavušicu koja mi je u momentu oduzela svu pamet. Veselo je pričala sa prijateljicom i tad sam imao priliku da saznam o kome se zapravo radi. Nisam ni slutio da će mi postati toliko bitna.

Leonardo mi je dao potrebne informacije, ali kad je rekao da radi u Adris-u, pogubio sam se. Skroz na skroz! Nisam imao blage veze o tome, iako je proces preuzimanja te firme bio u toku. Do tog momenta sam samo planirao kako je preuzeti i prodati, a od tad se sve okrenulo.

Ako se išta moglo nazvati sudbinom to je bilo ovo. Bar ja vjerujem u nju. Jedino što tada nisam znao, jest to da do nje neću tako lako doći. Sva upozorenja koja mi je prijatelj dao sam zanemario i obila su mi se o glavu. Rekao mi je da se ne trebam zajebavati s njom i da se manem svih pokušaja zavođenja, jer ne drže vodu.

Ja sam se samo smješkao.

Mislim da sam više nego svjestan zašto je toliko nepristupačna, ali nisam siguran da li smijem da se toliko nadam sopstvenom uspjehu. Ne gubim ja samopouzdanje, nego strpljenje.

Mislim da se iza te maske hladne kučke koja joj tako jebeno dobro stoji, krije žena kojoj je potrebna pažnja i ljubav. Ona je žena koja zna šta želi i koja sebe stavlja na prvo mjesto štiteći svoje srce koje očajno pokušavam dotaknuti.

Mislim da sam zaljubljen u nju kao nikad do sad, da bih se mogao spotaknuti i izgubiti, ako ne uspijem od nje napraviti ono što želim. Ja ne želim nju mjenjati, ali želim da me ona prihvati.

Gledam je kako s apsolutnom pažnjom proučava nešto na ekranu i pritom se mršti. Očigledno joj nije nešto po volji. Ne usuđujem se ni da pitam šta je muči, jer će shvatiti šta radim cijelo vrijeme, ako već i nije.

Rukom lagano pritisne vrat i napravi nekoliko kružnih pokreta, vjerojatno pokušavajući da otjera napetost.

Rado bih njene ruke zamjenio svojima, ali znam da se tad ne bi samo desila mala masaža radi opuštanja. Ima nevjerovatan uticaj na moja čula, onakav kakav nikad ni jedna nije imala, ali me isto tako privlači.

Svaki dodir njene kože na mojoj, pa čak i onaj najbezazleniji, stvara u meni vulkan požude koji bi mogao da eruptira svake sekunde. Ponekad pomislim da moja želja nije normalna s obzirom koliko se ona opire svemu. Nisam navikao na žene poput nje. Sve su mi bile lako dostupne, sve su bile više nego voljne da mi pruže sve što poželim. Samo ona ne. Sušta je suprotnost svemu što mi je poznato, iako to na prvi pogled nije vidljivo.

- Adriane, prekini da mi buljiš u noge kao da su svjedsko čudo. Lijepe su znam, ali neugodno mi je, šefe. - i dalje gleda u ekran.

Znao sam da će me prokužiti prije ili kasnije, ali uživao sam u svom neznanju. Bilo je tako slatko. Šta bih joj sve radio, samo da je se dočepam.

- Zamišljam ih oko svog struka, a tebe željnu i spremnu da mi daš sve što budem tražio od tebe.

Oči joj susretnu moje, usne su joj blago otvorene i čekam da vidim njenu reakciju kad je prođe trenutni šok. Lijepo lice joj se na trenutak uozbilji i prođe neka čudna sjena preko njega.

- Mislim da se ovo zove seksualno uznemiravanje na radnom mjestu, šefe. Znaš li koja je kazna za to? - lagano jezikom pređe preko donje usne ostavljajući vlažan trag na njima, a moja muškost se trzne na taj pokret.