Sve po planu...

3.5K 385 87
                                    

- Taro, nema alkohola za tebe u bliskoj budućnosti. Makni se od te moje čaše! - kažem joj, dok kopčam sandalu.

- Moram da se priviknem na ovo svoje stanje. Danas sam opet povraćala. - uzdahne.

Žao mi je što mora proći kroz sve ovo, ali drago mi je da želi tu bebu.

- Sve će to da prođe. Molim te da mi kažeš čim večeras osjetiš umor. Ne moramo da budemo do kraja večeri tamo. - ozbiljno joj govorim, ali i ja sam nervozna.

Vidjeti ću ga nakon mjesec dana i čvor u stomaku mi je sve veći i veći.

- Šta misliš kako će da reaguju kad se nas vide? - pita me dok petlja po torbici u potrazi za sjajilom za usne.

Nemam pojma. Postoje dvije verzije za to. Ili će se obradovati ili ćemo ih naći sa hrpom kurvica s kojima provode slobodno vrijeme. Nadam se da neću morati to da gledam.

- Vidjet' ćemo. Izgledaš jako lijepo. Plavo je tvoja boja. - kažem joj.

- Znam i hvala ti. Nisi ni ti loša. - namigne mi.

- Naravno da nisam! - prstima prođem kroz svoju, sad kratki kosu i namjestim je kako mi odgovara.

- Idemo. Svakako kasnimo.

Izlazimo i krećemo u našu noć. Ishod bi mogao da bude katastrofalan, ali bar ćemo znati šta dalje.

******************************

Koja gužva, pa ne mogu da prođem kroz salu, a da Taru ili mene neko ne povuče za ruku. To su uglavnom ljudi za koje smo radile. Pročulo se za naš otkaz, ali se i pročulo za vlasničke dionice koje su sad na nama dvjema.

Jebemu, tačno se osjećam kao da me kupio. Nismo ih još vidjeli, ali nisam se ni odvajala od Tare. Iskreno, kupujem vrijeme, ali znam da je uzalud. Nema mi bježanja ovaj put.

- Jesmo li napokon pozdravile svaku budalu koju smo ikad srele u životu? - pitam je tiho da me neko ne bi čuo.

- I ja se pitam. Eno djevojaka. Idemo do njih. - govori i već piči u njihovom smjeru.

Pokupim dugu haljinu u ruku i sigurnim korakom se uputim ka njima. Volim to naše slatko druženje, prožeto zezancijama i opaskama. Stvarno su opuštene i nema nikakve ljutnje, niti sukoba među nama. Volimo da se šalimo, zezamo jedna drugu i da se smijemo zajedno.

- Jeca je bila glavna, dok ste bile odsutne. Trebale ste da vidite kako je ribala njih dvojicu na sastancima. Bilo je urnebesno. - smijemo se, dok nas Alma upućuje u situaciju.

- Mogu samo da zamislim te namrštene face i iskolačene oči. - kažem im.

- Pa ne moraš da zamišljaš. Okreni se da vidiš kako mu oči žele iskočiti iz glave. - Silvija mi diskretno namigne.

Duboko udahnem i bez čekanja se okrenem da bih se u mjestu sledila. Leonardo i neka žena stoje par metara dalje. Ona se uvija oko njega kao zmija, a on očima luta po meni.

Upravo ispred sebe vidim ono što ne mogu da podnesem i nešto u meni se lomi.

On nije moj, mi nismo par. Samo smo se zabavljali nekoliko dana. Vratim pozornost na djevojke i nasmješim se.

- Mislim da je shvatio da sam to ja. - konstatiram, one se nasmješe, a Tara pročisti grlo.

- I mislim da će te upravo pojesti. - Bojana mi dobaci, a ja već oko svoje ruke osjetim njegov čvrst stisak.

- Zdravo dame. Posudiću vam drugaricu na kratko. - kako on povuče mene, tako ja povučem Taru.

- Neću da idem s tobom! - prosikćem na njega, rastrzana između njih.

Opasne djevojkeWhere stories live. Discover now