Opasne djevojke

LEONARDO

I od kako njih nema, tako nema ni mene ni Adrijana. Mislim, ima nas, samo kako i gdje.

Mamurni u firmi koju su njih dvije napustile, a noći provodimo utapanjem u alkoholu i ženama. Meni je dobro, navikao sam tako. Odgovara mi i ne mora da se vraća...

Od kako je otišla ni jednom nije pozvala, ne znam ni gdje je, a djevojke u firmi ne žele mi ništa reći ili stvarno ne znaju.

I sad sam iz kreveta otpravio jednu crnku, gurnuvši joj u ruke svežanj novčanica i otišao sam pod tuš. Moram da sperem sve tragove noći sa sebe, da se razbudim i da dođem sebi toliko da mogu skuhati kafu.

Izgubio sam tri kilograma za tri i po nedelje. Imam dijetu koja funkcioniše samo tako. Tako da, ako želite da izgubite višak kilograma, pijte mnogo, jebite još više i rezultat je zagarantovan.

Tražim nešto protiv bolova, dok mi u glavi bubnji i zvoni od zvuka mog telefona. Psujem, jer sam udario glavim od elemenat i to je samo doprinijelo mojoj boli.

- Znaš li ti da se javiš na taj telefon, a da ne probudiš sve ostale u stanu?

Od kud on ovdje?

Koliko god se trudio da prizovem slike od prethodne, noći sve su mi mutne.

- Šta ti radiš ovdje? - pitam zbunjen.

On ispije čašu vode i gleda me kao da sam pao sa Marsa.

- Došli smo zajedno. S njih tri... Ne sjećaš se orgija od sinoć, seronjo?

Orgija? Kakvih orgija? Teško gutam, pokušavam se svim silama sjetiti bilo čega, ali očito imam golemu crnu rupu u sjećanju...

- Ne zajebavaj me! Šta smo radili?

- Bilo je prvo u dnevnoj sobi , pa onda u mojoj sobi i na kraju ti s jednom ja sa dve. - nabraja on, cereka se, a meni umalo vilica ne padne do poda.

Imali smo jebeni grupnjak, a ja se ne sjećam!

- Lažeš! - raspalim u nadi da će potvrditi, ali on odmahuje glavom.

- Najbolji dio je bio dok si zvao Dušku. - naglasi mi.

Ubio sam se sinoć. Da, jesam! To je moje jedino opravdanje!

- A ti kao nisi zazivao Taru? - vraćam mu.

- O, jesam i te kako, ali ja ih debelo plaćam za to, a ti si mogao da popušiš batine zbog toga.

Refleksno mi ruka poleti u zrak i pokažem mu srednjaka, a telefon ponovo zazvoni.

- Daj se više javi, a ja odoh da ispratim gošće. - namigne mi, jer znam da ide po dozu jebačine, a meni muka od same pomisli.

Grabim telefon i vidim Jelenino ime na ekranu. Jebi ga, treba da me ubije.

- Zdravo, Jeco! - nakašljem se kako bih prikrio škripav glas od sna.

- Šta zdravo? Ti nisi normalan. Za pola sata imamo sastanak i nađi onog drugog gada. Da ste se nacrtali ovdje! Ne zanima me gdje ste i šta trenutno obavljate! Dovuci guzicu ovamo! - prije nego li sam išta rekao poklopila je slušalicu.

Između ostalog, koji vrag se ja zajebavam oko posla, kad sam svoj dio poklonio Duški? Adrijan, svoj, Tari. Dosta mi je kluba i obaveza oko njega, a ona je zbrisala i ostavila me.

Jebem ti žensko. Znam da me voli. Osjetio sam to, još dok smo bili onih sedam dana u kući. Nikad nisam bio sretniji nego tad i sjebaniji nego sad.

Ovaj mjesec unazad je sve osim dobar, više sam pijan nego trijezan, posao trpi i ne liči ovo na mene.

Da znam kako da je vratim, uradio bih to bez razmišljanja. Ako se igdje u gradu pojavi, moja je. Ni jedan od kurvica koje sam kresnuo, nije utažila glad za njom, niti jedna je nije zasjenila, niti mi priuštila da je zaboravim.