Rastrzana

Poglavlje 2 (Prekidanje)

Ušao je u moju sobu jednim elegantnimpokretom, kao da mu je ulazak kroz prozor nečije spavaće sobe nešto sasvim uobičajeno. Njegova crna kosa je bila zalizana, a tek iznikla bradica mu je davala još privlačniji izgled. Oči su mu bile vrlo tamne, gotovo crne, i dobacio je opasan i ljutit pogled Risu pre nego što se usmerio na mene, zbog čega je moje srce potpuno zaboravilo da kuca. Fin Holms mi se uvukao u sobu. I dalje je uspevao da me ostavi bez daha, kao i uvek. Bila sam toliko srećna što ga vidim da sam skoro zaboravila koliko sam ljuta na njega. Kad sam poslednji put videla Fina, išunjao se iz moje spavaće sobe u Fereningu u dogovoru s mojom majkom. Elora mu je rekla da može provesti jednu noć sa mnom pre nego što ode. Zauvek.

Samo smo se poljubili, ali Fin mi nije otkrio Elorine namere. Nije se čak ni pozdravio sa mnom. Nije se borio, niti pokušao da me nagovori da pobegnem s njim. Samo se izvukao iz moje sobe i prepustio Elori da mi objasni šta se zaista dogodilo. „Otkud ti ovde?", upita ga Ris i Fin skrenu pogled s mene da bi ga ljutito odmerio. „Došao sam po princezu, naravno." Fin se trudio da mu izraz lica i glas ostanu bezizražajni, ali u njegovim rečima se čula razdraženost. ,,Pa da, ali... mislio sam da ti je Elora dala drugi zadatak." Risa je uznemirio Finov bes, i na trenutak je zamucao. „Mislim... to se pričalo po Fereningu, da ti je zabranjen pristup Vendi." Fin se primetno ukoči na Risove reči, vilica mu se iskrivi, i Ris spusti pogled na pod. ,,I jeste", priznade Fin čim se dovoljno smirio da progovori. „Spremao sam se da odem kad sam čuo da ste vas dvoje nestali usred noći. Elora je razmišljala ko bi vam najbolje ušao u trag, ali mislio sam da bi za nju bilo najbolje da podem ja, zbog Vitri koje su joj neprekidno zapetamaT Ris zausti da se pobuni, ali ga Fin zaustavi. „Svi znamo da si je odlično branio na balu", reče Fin. ,,Da se nisam pojavio, toliko bi je dobro odbranio da bi je ubili."

„Znam da su Vitre pretnja!", uzvratio je Ris zbunjeno. Primetivši njegovu smetenost, ustala sam s kreveta i nameravala da se umešam. Ris se saglasio s Finom povodom Vitri, i zato i nije mogao da shvati kako je dopustio da ga nagovorim da dodemo ovamo. Ris, u stvari, nije pristao da dode. Zeleo je da upozna Meta, ali bio je nepopustljiv kada je posredi bila moja bezbednost i glatko je odbio da mi dozvoli da napustim sigurnost zajednice. Na Risovu žalost, imala sam sposobnost ubeđivanja. Kad se zagledam u ljude i mislim na ono što hoću da urade, oni to zaista i urade, želeli ili ne. Tako sam ubedila i Risa da me povede sa sobom kad smo bežali, i morala sam da se umešam pre nego što Ris shvati šta sam učinila. „Vitre su u onoj borbi izgubile mnogo tragača", ubacila sam se. „Neće žuriti da to ponove. Osim toga, mislim da su im preseli pokušaji da me se domognu." „To je malo verovatno." Fin skupi oči, proučavajući Risovu smušenost, a onda me mračno pogleda. Shvatio je kako sam ubedila Risa da odemo. „Vendi, zar ti uopšte nije stalo do sopstvene bezbednosti?" „Verovatno mi je stalo više nego tebi." Odlučno sam prekrstila ruke na grudima. „Odlazio si na drugi posao. Da sam sačekala samo još jedan dan da odem, ne bi ni znao da sam pobegla."

„Jesi li ti to htela da privučeš moju pažnju?", prasnu Fin. Oči su mu plamtele, i nikada ranije nisam videla da je toliko ljut na mene. ,,Ne znam koliko puta ovo moram da ti objašnjavam! Ti si princeza! Ja sam niko! Moraš da me zaboraviš!" „Sta se dešava?", doviknu Met sa stepenica. Cuo je kako se svadamo. Kada bi se popeo i uhvatio Fina u mojoj sobi, to bi bilo veoma, veoma loše. „Idem da... da mu odvučem pažnju." Ris me pogleda da proveri slažem li se, i ja mu klimnuh glavom. Izjurio je kroz vrata, govoreći Metu kako je kuća predivna, i glasovi im utihnuše kad su sišli niza stepenice. Sklonila sam kovrdže iza ušiju i odbila da pogledam u Fina. Bilo je teško poverovati u to kako me je, poslednji put kad smo bili zajedno, strasno ljubio, tako da mi je gotovo oduzeo dah. Setila sam se kako su me njegove čekinje grebuckale po obrazima, kako su mu usne pritiskale moje. Odjednom sam ga mrzela zbog tog sećanja, i mrzela sam to što nisam mogla da mislim ni na šta drugo osim na to koliko očajnički želim da ga ponovo poljubim. „Vendi, ovde nisi sigurna", tiho me je ubeđivao Fin. ,,Ne idem s tobom." ,,Ne možeš ostati ovde. Neću ti dopustiti."