Rastrzana

Poglavlje 25 (Bajka)

Tomas dograbi veliku knjigu sa police i spusti je na sto uz jak tresak. Sa kožnog poveza se podiže prašina. Touv je bio tako zauzet izbegavanjem mog pogleda da je poskočio kada je knjiga lupila. „Ovo će možda pomoći." Tomas pokaza na knjigu. „Ali napisana je na trilskom." „Sta je trilski?", pitala sam, u želji da promenim temu sa oceubistva. ,,To je stari jezik Trilova", objasni Fin, i pokaza na papire ispisane jezikom simbola. „Samo Touv ume da ga čita." ,,To je mrtav jezik", reče kancelar. ,,Ne znam kako ga uopšte neko danas zna."

„Nije tako težak." Touv posegnu za knjigom. Otvorio je stranice, i oslobodio plesnjiv miris. „Mogao bih da vas podučavam ponekad, ako želite." „Treba da ga naučim", izjavila sam. ,Ali ne sada. Pokušavamo da pronademo način da produžimo dogovor, je i' tako? Kako mogu da pomognem?" „Pregledaj papire." Fin prelista neke na stolu i pruži mi manji svežanj. „Vidi možeš li naći nešto o sporazumima i embargu, čak i ako nisu sa Vitrama. Bilo šta što bi moglo da pomogne." Touv sede na jednu pohabanu kožnu fotelju da pročita knjigu. Ja sam sela na pod sa hrpom papira, spremna da zaronim u pravnu terminologijuTrilova. Kao da je sve bilo zapisano u zagonetkama i smešnim stihovima. Mnogo toga je bilo teško razumeti, i morala sam da tražim tumačenja. Mada, nisam se osećala loše zbog toga, kada Touv pozva Fina da mu pomogne pri tumačenju pasusa. Fin se nagnuo preko fotelje da se zagleda u stranicu, i njih dvojica započeše raspravu o njegovom značenju. Pomislila sam kako je čudno što se Fin i Touv tako dobro slažu. Fin se pretvarao u ljubomornog ludaka kad god sam s nekim flertovala, a sad sam verena s Touvom, a s tim se, izgleda, savršeno pomirio. Fin podiže pogled s knjige, i oči nam se sretoše samo na tren, pre nego što ga je skrenuo. Videla sam nešto u

njima, čežnju koja mi je nedostajala, i ja se ponovo zapitah jesam li donela ispravnu odluku. „Princezo?", viknu me Aurora iz hodnika. Samo sam sedela na podu i iščitavala stranice, ali njoj se to verovatno ne bi dopalo. Skočila sam na noge i spustila papire na sto da izbegnem predavanja o tome kako se ponašaju dame. „Princezo?", ponovi Aurora, i pogleda u sobu. „Ah, tu si. I to sa Touvom. Savršeno. Treba da razgovaramo o pojedinostima oko veridbe." „O. Dobro." Touv odloži knjigu i uputi mi nelagodan osmeh. „Venčanje. Moramo to sada da obavimo." ,,Da", klimnuh glavom. Pogledala sam u Fina. Izraz lica mu je očvrsnuo, ali nije podigao pogled. Touv i ja smo pratili Auroru dok je govorila o stvarima koje treba da obavimo za venčanje, i ja pogledah Fina preko ramena. Aurora je mene i Touva predugo držala kao taoce, i Vila nije uspevala nikome da popravi raspoloženje. Sve bi bilo mnogo jednostavnije kada bi se venčale Aurora i Vila. Kad nas je konačno pustila, čak je i Vili laknulo što može da pobegne. Dankan me je čekao, i sišli smo u kuhinju da zajedno večeramo. Touv je otišao u Ratnu sobu da još radi, a Vila je izjavila da ima planove. Znala sam da bi trebalo da

podem sTouvom i pomognem, aii umirala sam od gladi. Prvo sam morala nešto da pojedem. Ispričala sam Dankanu o tome štaTouv i Fin istražuju i kako su neki dokumenti ispisani na trilskom. Rekao mi je kako mu se čini da je video knjigu na trilskom na spratu u Risovoj dnevnoj sobi, što je imalo smisla, jer je mnogo menksa prolazilo kroz razdoblje kada su pokušavali da ga nauče. Zaista nisam morala da ga odmah naučim, ali želela sam da steknem osećaj za taj jezik. Cim smo završili s jelom, uputila sam se u dnevnu sobu. Vrata su bila zatvorena, kao i većina vrata u palati, i ja ih otvorih bez kucanja. Nisam pokušavala da se šunjam, ali pošto me Met i Vila nisu čuli, mora da sam bila veoma tiha. Ili su možda bili previše zaokupljeni jedno drugim. Vila je ležala na leđima na kauču, a Met je bio na njoj. Na sebi je imala kratku haljinu, kao i uvek, i Met joj je stavio ruku na butinu i podizao porub. Drugom nogom ga je obgrlila oko struka, i zavukla prste u njegovu pepeljastu kosu dok su se ljubili. „O moj bože!", izustila sam. Nisam htela, ali mi je izletelo. „Vendi!", kriknu Vila, i Met skoči sa nje. „Sta se dešava?", upita Dankan iza mene i pokuša da me zaobide i zaštiti ako zatreba.