Rastrzana

Poglavlje 28 (Cast)

„Izgledaš prelepo", obraćala se Vila mom odrazu po stoti put. Stajala sam ispred ogledala, a ona je bila iza mene. Sigurna sam da je delovalo kao da se divim svojoj beloj haljini, ali u stvari sam jedva prepoznavala samu sebe. Dan pre veridbe, prevarila sam verenika, koji je savršeno predivan momak. Bio je i moj i Finov prijatelj. Touv je uvek bio dobar prema nama. Nije to zaslužio. Nije zaslužio da se bakće mnome. Pošto smo se Fin i j a polj ubili, poželela sam da plačem i sažalj evam samu sebe jer ne možemo da budemo zajedno. Ali nisam to mogla. Ne više. Princeza sam, imam obavezu prema kraljevstvu i prema svom vereniku. Touv i Ferening su zaslužili više, pa moram više i da dam. Morala sam da postanem ono što im je potrebno.

„Hajde, Vendi." Vila me zgrabi za ruku i povuče me. „Zabava samo što nije počela. Nemamo vremena da toliko piljiš u sebe." Klimnula sam glavom i pošla za njom, uverena da ću imati vremena da se priberem, ali čim sam iskoračila iz sobe, zatekla sam Touva ispred vrata. „Izvini", rekao je kad je primetio moj izraz. „Nisam hteo da te uplašim." ,,Ne, u redu je." Usne su mi utrnule i bilo mi je teško da govorim. „Ostaviću vas golupčiće nasamo", namignu mi Vila dok je od-lazila. „Nadam se da to što te vidim pre veridbe neće izazvati neku nesreću." Zavukao je ruku u džep. „Nisam siguran kakav je protokol, ali morao sam nešto da ti dam. Smatrao sam da je bolje da to učinim pre zabave." „Nije trebalo ništa da mi daješ." ,,Da, trebalo je." Izvukao je kutiju s prstenom iz džepa. ,,To mi je dužnost. Trebalo je da ti ga dam kad sam te zaprosio, ali nisam to baš najbolje izveo." „Meni se dopalo." Nasmešila sam mu se. „Bilo je slatko." ,,Pa, nadam se da će ti se prsten dopasti." Pružio mi je zatvorenu kutijicu. „Mojoj mami je grozan." „Onda sam sigurna da će meni biti divan", odgovorila sam, i on se nasmejao.

Uzela sam kutijicu od njega i drhtavim rukama podigla plišani poklopac. Bio je to široki platinasti prsten, sa ukrasom koji podseća na bršljan. Ogroman smaragd je bio utisnut u sredinu, s nekoliko sitnijih dijamanata rasporedenih po prstenu. „O Touve, prelep je." Kad sam ga navukla na prst, gotovo sam se zagrcnula. Bio je to prelep prsten, i prelep postupak. „Jeste?" Touv se s olakšanjem osmehnu i provuče ruku kroz kosu. „Dobro. Bio sam stvarno zabrinut. Nisam imao pojma da li će ti se svideti." ,,Ne, apsolutno je savršen." Nasmešila sam mu se, sa suzama u očima. „Dobro." Ugrizao se za usnu. „Danas izgledaš zaista prelepo." „Hvala ti. I ti lepo izgledaš." Rukom sam pokazala na njegove lepe pantaione i prsluk. „Lepo ste se sredili, markiže." „Hvala, princezo." Ponudio mi je ruku. „Hoćemo li poći na našu veridbu?" „Hoćemo", rekla sam i uhvatila ga pod ruku. Pošli smo ka balskoj dvorani da postanemo vode kakve su Trilovima potrebne.