Rastrzana

Poglavlje 21 (Priznanja)

Zelela sam da joj postavim još mnogo pitanja, ali Elora je delovala iznureno. Ne bi nikada priznala da je iscrpljena, ali pre svega je trebalo da spava, a ne da razgovara sa mnom. Razgovarale smo još neko vreme, a onda sam se oprostila. Zastala sam kod vrata i osvrnula se. Već je klonula na kauč i rukama prekrila oči. Garet je čekao ispred sobe, koračajući hodnikom. Tomas je stajao nekoliko metara dalje, ostavljajući mu prostora, ali Aurora i Fin su odavno otišli. „Kako je?", upita Garet. „Dobro je... mislim", odgovorila sam. Nisam bila sasvim sigurna kako je. „Odmara se, i samo je to važno." „Dobro", klimnuo je glavom. Na trenutak se zagledao u zatvorena vrata salona, a zatim se brižno okrenuo ka meni. ,,Da li je razgovor dobro prošao?"

,,Da." Protrljala sam zadnju stranu vrata. Nisam znala šta da mislim. Elora je bila tako hladna prema meni otkako sam je upoznala, do te mere da sam bila sigurna kako me mrzi, ali sada više nisam bila sigurna. Nisam imala pojma šta oseća prema meni. Nije bila mnogo starija od mene kad se udala za čoveka tri puta starijeg od sebe, čoveka koga nije ni poznavala. Ispostavilo se da je nemilosrdan i okrutan, ali ostala je s njim zato što je mislila da će tako zaštiti svoj narod. Zrtvovala je svoju sreću i svoju dobrobit za kraijevstvo. A onda je, da odbrani svoje nerodeno dete, da mene spase, stavila sve na kocku. Oba njena roditeija su izgubila živote u roku od nekoliko meseci, a ubio ih je njen muž. Zakleo se da će joj se osvetiti i prisvojiti njeno novorodenče, dete pored koga nije ni mogla da bude. Pitala sam se mrzi li me, krivi li me za smrt svojih roditelja, za sve muke koje joj je Oren priredio otkad sam se rodila. Ne znam koliko je bila bliska sa svojim roditeljima, ali pre obreda krštenja, predložila mi je da uzmem ime Ela, po njenoj majci. I poštedela je Lokija. Njegov otac joj je ubio majku, i umalo lišio života i nju i mene. Kad joj se pružila prilika za osvetu, nije je iskoristila na Lokiju. Počela sam da pomišljam kako sam je potpuno pogrešno procenila.

Njena uporna težnja ka savršenstvu, mom krunisanju u kraljicu, postala mi je mnogo jasnija. Toliko su toga izgubili zbog mene da bi bi se osigurali kako ću jednog dana sesti na presto Trilova. Stomak mi se zgrčio od stida kada sam shvatila koliko sam joj morala delovati nezahvalno. Nakon svega što su ona i njena porodica i svi Trilovi učinili za mene, tako sam im malo pružila zauzvrat. Kada sam pogledala u Garetove zabrinute oči, shvatila sam još nešto. Njegova žena — Vilina majka — umrla je mnogo pre nego što se Vila vratila kući. Zapitala sam se da li je poginula u jednoj od bitaka koje je moj otac vodio protiv Trilova. Možda je Garet zbog mene izgubio voljenu osobu. „Zao mi je", izustila sam sa suzama koje su me peckale u očima. „Zašto, za ime sveta?" Garet krenu prema meni, iznenaden mojim izlivom osećanja, i spusti svoju ruku na moju. „Elora mi je sve ispričala." Progutala sam knedlu u grlu. „Sve što se desilo sa Orenom. I žao mi je." „Zašto je tebi žao?", upitao je. „Sve se to dogodilo još pre nego što si se rodila." „Znam, ali imam utisak... da je trebalo da budem bolja. Da treba da budem bolja", ispravila sam se. „Nakon svega kroz šta ste prošli, zaslužujete sjajnu kraljicu."

,,To je tačno", priznao je uz blagi osmeh. ,,I ti to znaš, pa bi trebalo da smo na pravom putu." Spustio je glavu da bi me pogledao u oči. „Siguran sam da ćeš jednog dana biti sjajna kraljica." Nisam sigurna jesam li mu poverovala, ali znala sam da moram učiniti sve što je u mojoj moći. Neću izneveriti svoje kraljevstvo. Ne mogu. Garet je morao da se pobrine za Eloru, pa sam ga ostavila na miru. Tomas je ostao ispred vrata, i dalje čuvajući stražu, ali ostavljajući ih nasamo. Dankan, Vila i Met su me čekali kod stepeništa. Cim sam ugledala Metovo lice, nisam mogla više da se suzdržim. Suze su mi potekle niz obraze, i on me je zagrlio. Cim sam se smirila, otišli smo do moje sobe. Dankan nam je svima napravio vruć čaj, i naterala sam ga da i on sedne i naspe i sebi šolju. Mrzela sam kada se ponašao kao sluga. Vila se sklupčala pored mene na krevetu i tešila me tako da sam se zaželela moje tetke Megi. „Ona umire?", upita Met. Naslonio se na moj radni sto, i prebacivao je praznu šolju za čaj iz ruke u ruku. Nisam bila sigurna koliko Dankan i Vila znaju o mom poreklu ili o tome koliko Trilovi pate zbog svojih sposobnosti. Nisam želela da im kažem previše, naročito ne Metu, da ih ne zabrinjavam. Zato sam izostavila