Rastrzana

Poglavlje 9 (Potcenjen)

Touv nije mogao da pomogne Risu, jer njegove sposobnosti ne mogu pomoći u takvim slučajevima. Kad sam se popela na sprat nakon razgovora sa Elorom, morala sam da joj pošaljem Risa da ga ona dovede u red. Mogla sam da podem s njim, ali smatrala sam da je Elori bilo dosta mene za taj dan. Touv je otišao kući da se odmori, i zahvalila sam mu na svemu što je učinio. Nisam sasvim sigurna da bismo se bez njega izvukli. Cak ni uz Orenovo slabo obezbedenje, on je otvorio vrata i onesposobio trolove. Ris je pomagao Metu da se smesti u slobodnu sobu, malo dalje niz hodnik od moje. Otišla sam da vidim kako se snalazi, a izgleda da je Dankanu predstavljalo veliko zadovoljstvo da me sledi. Dugo sam ga ubedivala, ali na kraju sam uspela da ga nagovorim da sačeka napolju. Nije verovao Metu zato što je on ljudsko biće, ali ako će biti moj tragač, morao je to da prihvati.

Met je stajao nasred sobe, delujući izgubljeno, a inače nije bio momak koji se lako gubi. Presvukao se u donji deo trenerke koji mu je dobro pristajao, ali majica mu je bila pripijena uz telo pa sam pretpostavila da ju je pozajmio od Risa. „Kako se snalaziš u svemu ovome?", upitala sam ga tiho, zatvarajući vrata za sobom kad sam ušla. Dankan je stražario tik ispred vrata i nisam želela da sluša, iako nisam nameravala da vodim nikakve tajne razgovore. Samo sam želela trenutak nasamo sa svojim bratom. ,,Hm... sjajno?" Uputio mi je tužan osmeh i odmahnuo glavom. ,,Ne znam. Kako bi trebalo da se snalazim u ovome?" „Otprilike ovako kako se i snalaziš." „Ništa od ovoga mi ne deluje stvarno, znaš?" Met sede na krevet i uzdahnu. „Stalno mislim kako ću se probuditi, i to će sve biti jedan veoma čudan san." „ Tačno znam taj osećaj." Setila sam se kako je zbrkano i strašno meni sve izgledalo kada sam prvi put stigla. Uglavnom mi i dalje tako izgleda. „Koliko dugo ću ostati ovde?", upita Met. ,,Ne znam. Nisam razmišljala o tome." Prišla sam i sela na krevet pored njega. Iskreno, želela sam da ostane zauvek, ali to bi bilo sebično. „Dok se sve ne završi, pretpostavljam. Kad Vitre prestanu da budu pretnja."

„Zašto te stalno progone?" ,,To je veoma duga priča. Ispričaću ti je kasnije." Zelela sam da mu kažem, ali nisam imala snage za duga objašnjenja. Barem ne sada. „Ali prestaće, zar ne?", upita Met, i ja sam klimnula glavom kao da zaista verujem u to. ,,Do tada, hoću da ostaneš ovde. Moram da znam da si siguran", rekla sam. Nisam znala šta će Elora reći na to, ali nije me ni bilo briga. „Da, poznat mi je taj osećaj", rekao je oštrim glasom i krivica mi stegnu srce. „Zaista mi je žao zbog toga, Mete." „Mogla si da mi ispričaš za sve ovo." ,,Ni u šta od ovoga ne bi poverovao." „Vendi. To sam ja, u redu?" Okrenuo se prema meni i konačno sam ga pogledala. ,,Da, u ovo je stvarno teško poverovati, i znam da bi mi, da nisam sve lično video, bilo još teže. Ali uvek sam bio na tvojoj strani. Trebalo je da mi veruješ." „Znam. Zao mi je." Spustila sam pogled. „Ali drago mi je što si ovde i od sada ti sve govorim. Bilo mi je teško što sam sve skrivala od tebe. Neću to više raditi." „Dobro."

„Ali trebalo bi da nazoveš Megi", dodala sam. „Treba da zna gde smo, i da ne sme da ide kući. Ne sada. Ne znam hoće li je oteti da bi došli do mene." „Jesi li bezbedna ovde?", upita Met. „Zaista bezbedna?" ,,Da, naravno da jesam", odgovorila sam uvereno, mada baš i nisam bila toliko sigurna. „Dankan je upravo ispred vrata, čuva strazu. „Taj klinac je budala", ozbiljno izjavi Met, i ja se nasmejah. ,,Ne, bezbedni smo. Ne brini", uverila sam ga i ustala. ,Ah ti treba da pozoveš Megi, a ja treba da se istuširam i obučem svoju odeću." „Sta da joj kažem?" ,,Ne znam." Odmahnula sam glavom. „Samo se postaraj da ne ide kući." Obećala sam Metu da ću ga kasnije obići i još mu pojasniti stvari, ali sada mi je bio potreban trenutak da se opustim. Dankan je pokušao da me sledi hodnikom do moje sobe, ali nisam ga pustila unutra. Sve dok nisam stala pod tuš, uz zvuke vode koja me je preplavila, nisam sebi dozvolila da zaplačem. Nisam čak znala ni zašto plačem. Delimično je to bilo zbog Fina, zbog toga što me je ponovo tako ostavio, ali uglavnom sam plakala zato što mi je svega bilo preko glave. Kad sam se obukla, osećala sam se bolje. Sve je ispalo dobro, jer smo svi preživeli s neznatnim