Rastrzana

Poglavlje 19 (Dogovori)

Trebalo je malo ubeđivanja, ali konačno sam uspela da nagovorim Dankana da ostane. Zatekla sam ga kako sastavlja ostavku. Užasavao se toga da izneveri kraljicu ili mene, i čim sam ga uverila da se to nije desilo, pristao je da ne ide. Do kraja dana sam saslušala sve njegove predloge, što znači da sam se tiho odmarala. Misli su mi letele kilometar u minuti, ali morala sam mirno da ležim i sa Dankanom gledam maratonsko prikazivanje Koje šej? na Holmarku. Odmor mi je dobro došao. Kada sam ustala narednog dana, i dalje nisam imala utisak da mi se vratila sva energija, ali izgledala sam dovoljno dobro da Touv u to poveruje. Tokom obuke sam ispričala Touvu o tome kako sam mislima govorila Dankanu, ali uspevalo mi je samo kada

sam bila iznervirana. Povodeći se tom logikom, Touv je veći deo prepodneva pokušavao da me iznervira. Ponekad je uspevao, ali uglavnom bih samo planula. Spremali smo se da napravimo predah za ručak kada je sišao Tomas. Otkako se vratio u palatu, čuvao je Eloru, i poslala ga je da me pronade. „Dakle...", počela sam, ispunjavajući tišinu ćaskanjem doksmo hodali ka njenom salonu. „Kako se osećate sad kad ste ponovo u palati?" Pogledala sam ga. Njegova smeđa kosa je bila zalizana, zbog čega je još više ličio na Fina, ali crte su mu bile mnogo mekše. Nisam znala kako to da objasnim, ali izgledao je kao žigolo. „Sve je izgledalo drugačije kada sam živeo ovde", odgovori Tomas na isti opušteni način na koji Fin odgovara na moja pitanja. ,Je 1'?", pitala sam. „Kraljica voli da preureduje prostor", objasnio je. „Meni nikada nije izgledala kao dekoraterka", iskreno sam odgovorila. „Ljudi nisu uvek onakvi kakvim se čine." Nisam znala kako da odgovorim, pa smo ostatak puta do salona prešli u tišini. Tomas mi je otvorio vrata, a Elora je ležala na kauču kada sam ušla.

„Hvala ti, Tomase." Osmehnula mu se, možda iskrenije nego što sam je ikada pre videla da se osmehuje. Tomas se poklonio pre nego što je izašao, ali nije ništa rekao. To mi se učinilo gotovo tužnim. Možda bi mi i bilo tužno da sam odobravala ljubavnu vezu moje majke sa oženjenim muškarcem. „Tražila si da me vidiš?", pitala sam Eloru i sela na kauč pored nje. ,,Da. Nadala sam se da ću te sresti u radnoj sobi, ali..." Odmahnula je glavom i utihnula, kao da znam šta misli. Delovala je iscrpljeno, ali ne onoliko loše koliko je izgledala pre neki dan. Izgleda da se oporavila. „Jesi li napredovala s Vitrama?", pitala sam. ,,U stvari, jesam." Ležala je na ledima, ali pomerila se i sada se pridigla u gotovo sedeći položaj. „Stupila sam u kontakt s kraljicom Vitri. Veoma joj je drag markiz Stad, iz meni potpuno nepoznatih razloga, ali spremna je da obavi razmenu." ,,To je sjajna vest", rekla sam, ali radost mi je bila malo preuveličana. Bilo mi je drago što Lokija neće pogubiti, ali iznenadila sam se što sam pomalo tužna zbog njegovog odla-ska. ,,Da, jeste", složila se Elora, ali nije zvučala srećno. Samo umorno i potišteno.

„Nešto nije u redu?", upitala sam brižno, a ona odmahnu glavom. ,,Ne, u stvari, sve je... kao što treba da bude." Zagladila je haljinu i na silu se bledo osmehnula. „Vitre su pristale da više ne napadati sve dok ne prode krunisanje." „Krunisanje?" „Krunisanje tebe za kraljicu", objasnila je. „Neću još dugo postati kraljica, zar ne?", upitala sam, uznemirena takvom mogućnošću. Uz svu obuku koju sam u poslednje vreme imala, i dalje sam se osećala nespremnom da vladam. „Još dugo, je 1' tako?" ,,Ne, još neko vreme nećeš", usiljeno se osmehnula. „Ali vreme ume na neki čudan način da proleti." ,,Pa, meni se ne žuri." Naslonila sam se na kauč. „Možeš da zadržiš krunu koliko god želiš." „Hoću." Elora se na to nasmeja, ali pomalo prazno i tužno. „Sačekaj. Ne razumem. Kralj je pristao na mir dok ja ne postanem kraljica?", pitala sam. „Zar tada neće biti malo kasno da me otimaju?" „Oren je oduvek verovao kako može da uzme šta god pože-li", odgovorila je. „Ali on želi vredne stvari, a kao kraljica ćeš postati još vrednija. Pretpostavljam da smatra kako ćeš tada postati još dragoceniji saveznik." „Zašto bih mu bila saveznik?", upitala sam.

„Kćerka si mu", odgovorila je gotovo sa žaljenjem. ,,On ne vidi nijedan razlog da ne prihvatiš njegov način razmišljanja." Pogledala me je svojim crnim očima, koje kao da su gledale negde u daljinu. „Moraš da se zaštitiš, princezo. Osloni se na ljude oko sebe, i brani se svim mogućim sredstvima." „Pokušavam", uveravala sam je. „Touv i ja vežbamo čitavo prepodne, i kaže mi da sasvim lepo napredujem." „Touv je veoma moćan." Klimnula je glavom u znak odo-bravanja. „Zato je jako važno da ga držiš u svojoj blizini." ,,Pa, odseo je na istom spratu, malo dalje od moje sobe", odgovorila sam. „Moćan je", ponovi Elora. „Ali nije dovoljno da bude vođa." „Ne znam", slegla sam ramenima. „Odlično zapaža." „Rasejan je i često nerazuman." Na trenutak se zagledala uprazno. „Ali odan je, i biće na tvojoj strani." ,,Da..." Nisam shvatala na šta cilja. „Touv je sjajan mo-mak." „Lakše mi je kad čujem da to kažeš." Uzdahnula je i pro-trljala slepoočnice. „Nisam imala snage da se danas svadam s tobom." „Svadaš oko čega?", začudila sam se. „Oko Touva." Pogledala me je kao da je to očigledno. ,,Ni-sam ti rekla?"

„Rekla šta?" Nagnula sam se napred, potpuno zbunjena. „Mislila sam da sam ti upravo rekla. Malopre." Namrštila se, i na čelu joj se pokazalo još bora. „Sve ide prebrzo." „Sta to?" Ustala sam, osetivši iskrenu zabrinutost za nju. „O čemu pričaš?" „Tek što si stigla, a mislila sam da ću imati više vremena." Odmahnula je glavom. „Uostalom, sve je dogovoreno." „Sta?", ponovila sam. „Tvoj brak." Elora me pogleda, čudeći se kako je već nisam razumela. „Ti i Touv ćete se venčati čim napuniš osamnaest." „Molim?" Podigla sam ruke i koraknula unazad, kao da će me to nekako odbraniti. „Sta?" „To je jedini način." Spustila je pogled i odmahnula glavom, kao da je uradila sve da to spreči. Ali s obzirom na to koliko prezire Touvovu majku Auroru, verovatno i jeste učinila sve što je mogla. ,,Da zaštitiš kraljevstvo i krunu." „Šta?", ponovila sam. „Ali punim osamnaest za tri meseca." „Barem će Aurora sve isplanirati", umorno doda Elora. ,,Do tada će već pripremiti venčanje veka." ,,Ne, Elora." Odmahnula sam rukama. ,,Ne mogu da se udam zaTouva!"

,,A zašto da ne?" Zatreptala je crnim trepavicama na mene. „Zato što ga ne volim!" „Ljubav je bajka koju menksi pričaju svojoj deci da bi imali unuke", odbrusila mi je. „Ljubav nema nikakve veze s brakom." ,Ja... nemoguće da očekuješ od mene...", uzdahnula sam i odmahnula glavom. ,,Ne mogu." „Moraš." Ustala je, pridržavajući se rukom, i malo se naslonila na kauč, kao da bi mogla da padne. Kad se uverila da je sigurna, koraknula je prema meni. „Princezo, to je jedini način." „Jedini način za šta?", pitala sam. ,,Ne. Radije ne bih bila kraljica nego se udala za nekoga koga ne volim." ,,Ne govori tako!", obrecnu se Elora, i uobičajeni otrov se vrati u njen glas. „Princeza to nikada ne sme da kaže!" ,,Pa... ne mogu! Odbijam da se udam za njega! Ili za bilo koga koga ne želim!" „Princezo, slušaj me!" Krenula je prema meni kako bi me uhvatila za ruke. „Trilovi već smatraju da bi te trebalo poslati Vitrama zbog toga ko ti je otac, a Aurori je to dovoljno da te zbaci s vlasti." „Nije me briga za krunu", uporno sam ponavljala. „Nikada me nije bilo briga." „Ako te zbace, prognaće te da živiš s Vitrama, i znam da misliš kako markiz Stad nije tako loš", nastavila je.

„Možda i nije. Ali kralj jeste. Živela sam s njim tri godine, ali kada si se rodila, napustila sam ga, iako sam znala šta to znači za naše kraljevstvo. Ali morala sam da odem, toliko je bio loš." „Neću da se vraćam Vitrama", izjavila sam. „Preseliću se u Kanadu ili Evropu ili negde drugde." „Naći će te", rekla mi je. ,A čak i ako te ne nade, ako odeš, to će biti kraj za naš narod. Touv je moćan, ali nije dovoljno snažan da vodi kraljevstvo ili da se suprotstavi Orenu. Vitre će napasti i uništiti Trilove. Ubiće sve, naročito one koje voliš." ,,Ti to ne znaš." Uzmakla sam od njenog dodira. „Princezo, da, znam." Pogledi su nam se sreli, i videla sam da tako i misli. „Videla si?", pitala sam i osvrnula se po sobi u potrazi za slikom. Onom koja bi mi pokazala pustoš koju je videla. „Videla sam da si im potrebna", potvrdila je. „Potrebna si im radi opstanka." Nikada pre je nisam videla očajnu, i to me je nasmrt preplašilo. Svidao mi se Touv, ali ne romantično, i nisam želela da se udam za nekog koga ne volim. Naročito kada možda volim nekoga drugog. Ali Elora me je preklinjala da to uradim. Verovala je u sve što je rekla, i nisam želela da priznam da joj je razlog ubedljiv.

„Elora..." Usta su mi se osušila, i bilo mi je teško da gutam. ,,Ne znam šta da kažem." „Udaj se za njega, princezo", naredila je. „Zaštitiće te." ,,Ne mogu da se udam za nekoga da bih dobila telohranitelja", tiho sam odgovorila. „Touv zaslužuje da bude srećan. A i ja bih želela takvu priliku." „Princezo, ja ne..." Cvrsto je zažmurila i prstima pritisnula slepoočnice. „Princezo." „Zao mi je. Ne pokušavam da se svadam s tobom", odgovorila sam. ,,Ne, princezo, ja..." Ispružila je ruku, i uhvatila se za naslon kauča da ne padne. „Elora?" Pojurila sam ka njoj i stavila joj ruku na leda. „Elora, šta nije u redu?" Krv joj krenu na nos, i nije ličilo na obično krvarenje. Kao da se otvorila neka arterija. Zakolutala je očima i telo joj je omlitavilo. Srušila se, i jedva sam je uhvatila u naručje. „Upomoć!", viknula sam. „Neka mi neko pomogneV'