Rastrzana

Poglavlje 4 (Prebacivanje)

Loki je ostao da čuči ispred mene, ne dajući Metu da mi pride. Met bi me verovatno zagrlio, a Loki nije želeo da me pomeraju, da ne bi nešto povredili u meni. Met je izbezumljeno vikao, a Loki je neprekidno ponavljao kako će sve biti u redu. Samo nekoliko trenutaka kasnije, u prostoriji se pojavila žena. Njena duga, crna kosa je bila skupljena u konjski rep i kleknula je ispred mene, odgurnuvši Lokija u stranu. Oči su joj bile crne skoro kao Finove, i u tome sam našla neku utehu. „Zovem se Sara, i ja ću ti pomoći." Snažno mi je pritisnula šakom stomak, i ja se trgoh. Toliko me je bolelo da sam poželela da vrisnem, ali onda je bol počeo da se smanjuje. Kroz mene su prošli neki čudni trnci. Trebao mi je samo tren da se setim gde sam to već osetila. ,,Ti si isceliteljka", promrmljala sam, blago zbunjena što mi pomaže. Bol u grudima i stomaku mi je nestao, a

zatim je spustila ruku na moje lice, lečeći mi povredeno oko. „Boli li te još negde?", pitala je Sara, prešavši preko moje primedbe. Delovala je iscrpljeno, što je bila privremena posledica lečenja, ali, inače, bila je neverovatno lepa. „Mislim da ne." Sve me je bolelo, ali sve manje i manje. „Kira je zaista preterala", reče Sara, više sebi nego meni. „Jesi li sada dobro?" ,,Da", klimnula sam glavom. „Odlično." Sara ustade i okrenu se ka Lokiju. „Moraš bolje da kontrolišeš svoje tragače." „Nisu oni moju Loki prekrsti ruke na grudima. „Ako ti smeta kako obavljaju svoj posao, reši to sa svojim mužem." „Sigurna sam da se mom mužu ne bi dopao način na koji je ovaj slučaj rešen." Sara ga oštro pogleda, ali on ne odstupi. „Cinio sam ti uslugu", ravnodušno odvrati Loki. ,,Da nisam bio tamo, bilo bi i gore." „Neću sad o tome da raspravljam." Pogledala je ka meni, a zatim izašla iz prostorije. ,Je li to onda sve?", upita nas Loki čim je izašla. „Ni blizu." Met je sedeo pored mene, ali je ustao. „Šta želite da postignete ovim? Ne možete tek tako da nas držite ovde!"

„Shvatiću to kao da." Loki mi se prazno osmehnu i okrenu se da izade. Met pokuša da ga napadne, ali Loki izade pre nego što ga je sustigao. Zalupio je vratima i Met nalete na njih. Začulo se glasno škljocanje brave, i Met se sruši uz vrata. „Sta se ovde dešava?", Met viknu i okrete se prema meni. „Kako to da više ne umireš?" „Zar bi više voleo da umirem?" Spustila sam rukav od džempera i obrisala krv sa lica. „Mogla bih da dozovem Kiru da dovrši posao." ,,Ne budi smešna." Met protrlja čelo. „Želim da znam šta se dešava. Imam utisak da je sve ovo ružan san." ,,S vremenom bude lakše", rekla sam i okrenula se ka Risu. „Sta je, dođavola, bilo ono strašilo koje je ušlo? Je li to bio pravi trol?" ,,Ne znam." Ris odmahnu glavom, zbunjen koliko i ja. „Nikada nisam video nijednog pre, ali ionako se svi trude da menksi nikada ništa ne saznaju." „Mislim da i nije bilo pravih trolova." Namrštila sam se, pokušavajući da se setim šta mi je Fin ispričao. „Mislila sam da su oni mitska bića." „Stvarno?", upita Met. „Nakon svega što se dogodilo? Znači, vi birate u koju ćete mitologiju da verujete?" „Ništa ja ne biram." Ustala sam. I dalje me je sve bolelo, ali bila sam nekoliko svetlosnih godina bolje nego

što sam se osećala kad sam se probudila. „Verujem u ono što vidim. Ovo nisam videla pre. To je sve." „Jesi li dobro?" Met me je posmatrao dok sam hramala po prostoriji. „Možda bi trebalo da se smiriš." „Ne, dobro sam", odbrusila sam mu. Zelela sam da osmotrim prostor i, možda, vidim ima li načina da se izvučemo. „Kako smo uopšte stigli ovamo?" „Provalili su u kuću i napali nas." Met rukom pokaza ka vratima, misleći na Lokija i Vitre. „Onaj tip nas je nekako onesvestio, i probudili smo se ovde. Nismo bili dugo budni pre nego što si se ti probudila." „Divno." Dodirnula sam vrata, gurajući ih kao da mislim da ih mogu otvoriti. Nisam, ali morala sam da pokušam. „Hej, gde je Fin?", upita Ris, izgovarajući moje misli. „Zašto nije sprečio ovo?" „Kakve veze Fin ima s ovim?", upita Met oštro. „Nikakve. Bio je moj tragač. Nešto kao telohranitelj." Odmakla sam se za korak, zureći u vrata, priželjkujući da se otvore. „Pokušao je da me zaštiti od ovoga." „Zato si pobegla s njim?", upita Met. „Stitio te je?" „Tako nešto", uzdahnula sam. „Gde je on?", ponovi Ris. „Mislio sam da je s tobom kad su Vitre naišle." Met se razgalamio oko toga što je Fin bio u mojoj sobi, ali nisam ga slušala. Nisam imala snage da se