Rastrzana

Poglavlje 6 (Kraljevi i pioni)

Prva misao mi je bila ono najočiglednije: laže. A zatim brzo usledi: a šta ako ne laže? Elora je, po svemu sudeći, užasna majka, koja me ne voli. Setila sam se susreta sa Sarom od pre nekoliko minuta. S ljubavlju je gladila moju haljinu i govorila: „Dugo sam zamišljala ovaj dan." Sara je stajala u blizini i kršila ruke. Prvi put me je pogledala u oči i nasmešila mi se puna nade, ali i dalje je na njenom licu bilo tuge, koju nisam razumela. Nisam ličila na nju, baš kao što nisam ličila ni na Eloru. Obe su me prevazišle po lepoti, ali Sara je delovala mlađe, tek u ranim tridesetim. „Dakle..." Progutala sam pljuvačku, prisiljavajući usta na delanje, i okrenula se ka Orenu. „Kažete da Elora nije moja majka?"

,,Ne, nažalost, Elora jeste tvoja majka", rekao je uz težak uzdah. Ovo me je još više zbunilo. Mada, priznanje je dalo veću verodostojnost njegovim rečima. Bilo bi mu lakše da me slaže. Mogao je da mi kaže kako su mi Sara i on roditelji, i ako bih mu poverovala, to bi me pre privolelo da ostanem s njim i pređem na njegovu stranu. Ali priznao je da mi je Elora majka, zbog čega sam joj i dalje bila saveznica, iako sam poverovala Orenu. „Zašto mi ovo govorite?", pitala sam. „Treba da znaš istinu. Znam koliko Elora voli igre." Svaki put kad bi Oren izgovorio njeno ime, zvučao je ogorčeno, kao da ga samo spominjanje nje boli. „Ako budeš znala sve činjenice, biće ti lako da doneseš odluku." ,,A koja je to odluka?", pitala sam, ali mislim da sam već znala. „Jedinu koja je važna, naravno." Usne mu se iskriviše u čudan osmeh. „Kojim kraljevstvom ćeš vladati." ,,Da budem potpuno iskrena, ne želim da vladam nijednim kraljevstvom." Uvrtala sam kovrdžu koja mi je ispala iz punde. „Zašto ne sedneš?" Sara pokaza na stolicu iza mene. Cim sam sela, ona zauze mesto bliže kralju. „Znači...", pogledala sam je, dok mi se tužno osmehivala. ,,Ti si mi maćeha?"

,,Da", klimnula je glavom. „O." Neko vreme sam ćutke sedela, razmišljajući o svemu. ,,Ne razumem. Elora mi je rekla da je moj otac mrtav." „Naravno", Oren se mračno nasmeja. ,,Da ti je ispričalaza mene, morala bi da ti pruži izbor, a znala je da ti nikada ne bi odabrala nju. ,,Pa, kako ste...", mučila sam se da nadem pravu reč. „Kako ste se tačno vas dvoje... povezali, znaš, začeli me?" „Bili smo venčani", odgovori Oren. ,,To je bilo mnogo pre nego što sam se oženio Sarom, i trajalo je prilično kratko." „Bio si u braku sa Elorom?", pitala sam i u meni proključa bes. U početku, kad mi je saopštio da mi je otac, pomislila sam da je bila u pitanju nedopuštena veza, kao ona izmedu Elore i Finovog oca. Nisam zamišljala da je to bilo nešto javno, nešto što bi znala svaka osoba koju sam upoznala u Fereningu. Uključujući i Fina. Kad mi je objašnjavao istoriju Trilova, držeći mi kratak kurs o svemu što treba da znam o položaju princeze, zaboravio je da mi spomene kako mi je majka bila udata za kralja Vitri.

,,Da, kratko." Oren naglasi koliko je to bilo kratkotrajno. „Venčali smo se jer smo smatrali da bi to bio dobar način da ujedinimo naša dva kraljevstva. Vitre i Trilovi su godinama imali nesuglasice, i želeli smo da stvorimo mir. Nažalost, majka ti je nemoguća, najnerazumnija, najužasnija žena na planeti." Nasmešio mi se. ,,Pa, znaš. Upoznala si je." ,,Da, svesna sam koliko može da bude nemoguća." Osetila sam čudnu potrebu da je branim, ali ugrizla sam se za jezik. Elora je bila hladna, povremeno gotovo okrutna, ali iz nekog razloga, kad ju je Oren omalovažavao, to me je vredalo. Ali sam klimnula glavom i nasmešila se kao da se potpuno slažem. „Neverovatno je što sam uopšte uspeo s njom da začnem dete", dodao je više za sebe, i ja zadrhtah na tu pomisao. Nisam želela da zamišljam intimnost izmedu Orena i Elore. „Brak se završio još pre nego što si rodena. Elora te je odvela, sakrila, a ja sam te sve ove godine tražio." „Užasno si obavio posao", primetila sam, njegovo i lice očvrsnu. „Shvataš li da su me tvoji tragači već u tri navrata prebili. Tvoja žena je morala da me leči da ne bih umrla." „Strašno mi je žao zbog toga, a sa Kirom smo se pozabavili", reče Oren, ali nije zvučalo kao da se

izvinjava. Reči su mu bile oštre i Ijutite, ali ponadala sam se da je to bilo usmereno više na Kiru nego na mene. „Ali ne bi umrla." „Kako znaš?", oštro sam upitala. „Nazovimo to kraljevskom intuicijom", neodredeno odgovori Oren. Navaljivala bih i dalje, ali nastavio je. ,,Ne očekujem od tebe da nas prihvatiš raširenih ruku. Znam da je Elora već imala priliku da ti ispere mozak, ali želeo bih da odvojiš par dana da upoznaš naše kraljevstvo pre nego što odlučiš da ovde vladaš." ,A šta ako odlučim da ne ostanem ovde?", pitala sam, ravnodu-šno ga gledajući. „Prvo obidi naše kraljevstvo", predloži Oren. Nasmešio se, ali u glasu mu se čula oštrina koju je bilo nemoguće ne primetiti. „Pusti moje prijatelje", zatražila sam. Zato sam pre svega i prista-la na razgovor s njim, ali čitava ova priča o roditeljstvu mi je odvukla pažnju. „Radije ne bih", odgovorio je sa istim uvrnutim osmehom. „Neću ostati ovde ako ih ne pustiš", rekla sam što sam čvršće mogla. ,,Ne, nećeš otići ako su oni ovde." Reči su mu bile još oštrije zbog promuklog glasa. „Oni su jemstvo, da budem siguran kako ćeš moju ponudu shvatiti veoma ozbiljno." Osmehnuo mi se, kao da će to poništiti prikrivenu pretnju, ali primesa zlobe u tom osmehu je sve samo