Rastrzana

Poglavlje 13 (Zarobljenik)

Krhotine su uklonjene iz balske dvorane, na Touvovu žalost, ali tavanica je i dalje bila prekrivena ceradom. Touvu se dopadalo sve to dubre, jer sam tako imala sa čime da vežbam, ali shvatio je da je sa ceradom svejedno lakše. Dankan danas nije dolazio. Mislim da mu se mozak zamorio od mog poigravanja s njim. Pošto su ga povremeno pogadali zalutali moždani talasi kad bih se previše trudila, svi smo smatrali da bi za njega bilo najbolje da neko vreme bude negde drugde. Satima sam pokušavala da pomerim ceradu, a uspela sam samo da je zatalasam. Cak je i to bilo pod znakom pitanja. Touv je tvrdio da sam to verovatno učinila ja, ali sumnjala sam da je za to zaslužan snažan nalet vetra. Glava je već počela da me boli, i osećala sam se kao glupača sa podignutim rukama, gurajući vazduh. „Ništa se ne dešava", uzdahnula sam i spustila ruke.

„Više se potrudi", odgovori Touv. Ležao je na podu blizu mene, s rukama ispod glave. „Više od ovoga ne mogu da se trudim." Sela sam na pod neženstveno bubnuvši, ali sam znala da njemu neće smetati. Imala sam utisak da i ne primećuje da sam devojka. „Nemam nameru da kukam, ali jesi li siguran da ja to uopšte mogu?" „Prilično siguran." „A šta ako dobijem aneurizmu pokušavajući da uradim nešto što ne mogu?", pitala sam. „Nećeš", krajnje jednostavno je odgovorio. Podigao je ruku, s dlanom okrenutim nagore, i naterao ceradu da se podigne i zategne što više može, dok su je elastične žice držale pričvršćenom. Zatim se spustila i on je pogledao u mene. „Uradi to." „Mogu li da se odmorim?", pitala sam, gotovo molećivo. Celo je počelo da mi se znoji, i zalutale kovrdže su mi se lepile za slepoočnice. „Ako moraš." Spustio je ruku i opet je stavio ispod glave. „Ako ti je ovo zaista teško, možda još moraš na tome da radiš. Možeš sutra ponovo vežbati na Dankanu." ,,Ne, ne želim da vežbam na njemu." Privukla sam koleno do grudi i spustila obraz na njega. ,,Ne želim da ga uništim." ,,A šta je sa onim Risom?", upita Touv. „Možeš li da vežbaš na njemu?"

,,Ne. On apsolutno ne dolazi u obzir." Zagledala sam se u tačku na mermernom podu i zamislila se na trenutak. ,,Ne želim da vežbam na Ijudima." „Samo ćeš tako postati dobra u tome", izjavi Touv. „Znam... ali", uzdahnula sam. „Možda ne želim da budem dobra u tome. Mislim, želim da to obuzdam, u tome želim da budem dobra. Ali ne želim da kontrolišem tude umove. Cak ni loših ljudi. Cini mi se da to nije u redu." „Razumem." Seo je, prekrstio noge ispod sebe i okrenuo se ka meni. „Ah' nema ničeg lošeg u tome što ćeš naučiti da ovladaš svojim moćima." „Jača sam od Dankana, zar ne?" ,,Da, naravno", klimnu Touv glavom. ,,Pa zašto onda on čuva meneT, pitala sam. „Ako sam ja moćnija." „Jer je on manje vredan", iskreno odvrati Touv. Mora da sam izgledala zapanjeno jer je požurio da objasni. „Tako to kraljica vidi. Tako to vidi društvo Trilova. I... ako želiš da budem sasvim iskren, slažem se s njima." „Nije moguće da stvarno veruješ kako moj život vredi više samo zato što sam princeza?" pitala sam. „Tragači žive u bedi, a mi očekujemo od njih da umru za nas." ,,Ne žive u bedi, ali u pravu si. Sistem je potpuno nakaradan", priznao je. „Tragači se radaju da žive prezaduženi samo zato što se rode ovde, a ne

ostavljamo ih negde u svetu da steknu nasledstvo. Oni su sluge pod ugovorom, što je samo lepši naziv za robove. A to uopšte nije u redu." Sve dok Touv to nije izgovorio, nisam shvatila šta je prava istina. Tragači su bili malo bolji od robova. Smučilo mi se. ,Ali potrebni su ti čuvari", nastavio je. „Svaki voda u slobodnom svetu ima neku vrstu telohranitelja. Cak ih imaju i pop pevači. To nije ništa strašno." ,,Da, ali u slobodnom svetu, telohranitelji se unajmljuju. Oni to biraju", odgovorila sam. „Nisu primorani." „Misliš da je Dankan bio primoran? Ili Fin?", upita Touv. „Obojica su se dobrovoljno prijavili. Svi su. Cuvanje tebe je velika čast. Osim toga, život u palati je lepa nagrada." ,,Ne želim da iko bude povređen zbog mene", rekla sam i pogledala pravo u njega. „Dobro." Usne mu se izviše u osmeh. „Onda nauči da se braniš. Pomeri ceradu." Ustala sam, spremna da je konačno savladam, ali gromoglasna sirena sve prekinu. „Cuješ ovo, zar ne?", upitaTouv i nakrivi glavu. ,,Da, naravno!", viknula sam da bi me čuo. „Proveravam da nije samo u mojoj glavi", dodao je.