Rastrzana

Poglavlje 5 (Hobgoblin)

„Šta je?", upita dubok, hrapav glas, i prorez na sredini vrata se otvori. Sagla sam se da provirim i ugledala strašnog patuljka koji je ulazio sa Lokijem. Oči su mu bile uvučene ispod čupavih obrva, i nisam bila sigurna imam li dovoljno dobar pogled da ga ubedim. Niti deluje li ubedivanje na pravim trolovima. Oni su izgleda potpuno drugačija vrsta od mene. „Ladlou, je li tako?", pitala sam, setivši se imena koje je Loki viknuo kad je slao po pomoć. ,,Ne pokušavaj da me prevariš, princezo." Hobgoblin se nakašljao, izbacio sluz i ispljunuo je nazemlju. Rukavom je obrisao lice pre nego što se okrenuo ka meni. „Odbijao sam i Iepše devojke od tebe." „Moram u toalet." Prestalasam da glumim ljubaznost. Imalasam utisak da će iskrenost i zajedljivost kod njega imati više uspeha.

,,Pa idi. Ne moraš od mene da tražiš dozvolu", neprijatno se nasmeja Ladlou. „Ovde nema kupatila. Neću da čučim u ćošku", odbrusila sam, iskreno zgrožena predlogom. „Onda se suzdržavaj." Ladlou poče da zatvara prorez, ali ja proturih ruku. Snažno je gurao, ali lako sam ga sprečila. Ako do toga dode, mogla bih potpuno da ga savladam. „Zar ne možeš da pozoveš stražara da me odvede u toalet?", pitala sam. ,,Ja sam stražar", prasnu Ladlou uvređeno. „O, stvarno?", sa podsmehom sam ga pogledala, shvatajući da bi ovo moglo biti mnogo lakše nego što sam mislila. ,,Ne potcenjuj me, princezo", zareža Ladlou. ,,Ja takve devojke kao što si ti jedem za doručak." „Znači, ti si ljudožder?" Nabrala sam nos. „Ladlou, uznemiravaš li tu sirotu devojku?", začu se glas nedaleko od proreza. Ladlou se pomeri u stranu i ja ugledah Lokija kako se kočoperi pred nama. „Ona uznemirava mene \ požali se Ladlou. ,,Da, razgovaraš s prelepom princezom — kako ti je teška sudbina", suvo reče Loki, a Met frknu iza mene. Ladlou nešto promumla, ali Loki podiže ruku i ućutka ga. Bio je preblizu vrata da bih mu videla lice. Prorez je

bio u visini Ladloovih očiju, znači negde oko Lokijevog stru-ka. ,,U čemu je problem?", upita Loki. „Moram u toalet." Nagla sam se bliže prorezu i provirila kroz njega. Zelela sam da mu uhvatim pogled, ali njegove oči su ostale van mog vidokruga. ,,I ja sam joj rekao da to obavi u ćeliji", ubaci se Ladlou s ponosom u glasu. ,,Ma hajde. Nije ona običan menks. Ne možemo da je ostavimo u prljavštini!", Loki je ukorio trola, sa iskrenim nezadovoljstvom u glasu. „Otvori vrata. Pusti je napolje." „Ali, gospodine, ne smem da je puštam dok je kralj ne pozove." Ladlou ga usplahireno pogleda. „Misliš da bi kralj želeo da se ovako ponašamo prema njoj?", upita Loki, a hobgoblin skrši ruke. „Možeš da objasniš veličanstvu da je ovo sve moja krivica, ako do toga dođe." Ladlou nerado klimnu glavom u znak pristanka. Zatvorio je prorez, i ovog puta sam ga pustila. Ustala sam i oslušnula zvuke škljocanja i okretanja reze i brave. ,,Ne svida mi se ovo", primeti Met, izražavajući neodobravanje. „Nemamo mnogo izbora", prošaputala sam. ,Ja sam nas uvukla u ovo, pa ću nas i izvući." Vrata se malo otvoriše, i ja odstupih, očekujući da se šire otvore. Mislila sam da će Loki zakoračiti unutra, ja

ću upotrebiti ubedivanje, i pobeći ćemo. Ali on i Ladlou su ostali skriveni napolju. „Dakle?", upita Ladlou. „Neću držati vrata otvorena čitav dan." Ladlou je ostavio vrata otvorena nekoliko centimetara, jedva dovoljno da se provučem. Nekako sam prošla i, čim sam uspela, Ladlou je iza mene zatvorio vrata. Zagledala sam se u njega, dok se on zaokupio zaključavanjem. „Toalet je ovamo", reče Loki. Pokazao je na hodnik. Bio je od istih vlažnih cigala kao i ćelija u kojoj sam bila. Podovi su bili zemljani i baklje na zidovima su osvetljavale put. „Hvala." Osmehnula sam se Lokiju i lako mu uhvatila pogled. Oči su mu bile zaista prelepe, tamnozlatne boje, ali odagnala sam tu misao iz glave. Usredsredila sam se što sam bolje mogla, i počela da ponavljam: Pusti ih. Pusti nas. Otvori ćeliju i pusti nas. Potrajalo je nekoliko sekundi pre nego što sam primetila neki odgovor, ali on nije bio ni blizu onoga koji sam očekivala. Obešenjački osmeh mu zaigra na usnama, a u očima mu blesnu podrugljivo zadovoljstvo. „Kladim se da ne moraš u toalet, je 1' tako?", zlobno mi se nacerio Loki.