Rastrzana

Poglavlje 7 (Tamnice i heroji)

Nisam imala nikakav plan niti sam znala kuda idem. Sara je donela odeću za mene — crne pamučne pantalone i crnu majicu na bretele. Presvukla sam se, jer šunjanje u haljini nije zvučalo naročito zabavno, a onda sam se iskrala u hodnik. Pokušala sam da se setim puta kojim me je Loki doveo ovamo, ali prigušili su svetla, što mi je dodatno otežalo snalaženje u nepoznatom okruženju. Koliko sam se sećala, nismo mnogo skretali. Trebalo bi da bude prilično jednostavno. Pod pretpostavkom da i nadem tamnicu, nisam znala šta bih tada uradila. Možda bih mogla da upotrebim

ubedivanje na stražaru. Ili ako tamo zateknem drugog hobgoblina, mogla bih da ga savladam i nateram ga da otvori vrata. Pronašla sam zavojito stepenište. Vodilo je samo do glavnog sprata, i tek sam morala da nadem put do tamnice, ali nisam mislila da će biti teško. Kad sam stigla u podnožje stepeništa, začula sam glasove. Ukočila sam se, razmišljajući da li da pobegnem ili da se sakrijem, pre nego što sam odlučila da bi najbolje bilo da se pritajim u senci. Brzo sam otišla iza stepeništa, čučnula i skupila se što sam više mogla. Glasovi postadoše glasniji kako su se približavali i izgleda da su se raspravljali o tome kako da naprave najbolju limunadu. Srce mi je tako glasno tuklo da sam bila sigurna kako mogu da ga čuju i zadržala sam dah. Nekoliko trenutaka kasnije, ugledala sam stopala dvoje hobgoblina dok su prolazili. Jedno je izgleda bilo žensko sa dugom, masnom kosom uvezanom u dugu pletenicu. Zaista su bili neprivlačna stvorenja, ali po načinu na koji su razgovarali, delovali su bezopasno. Zvučali su daleko čovečnije i normalnije od nekih Trilova koje sam upoznala u Fereningu. Sačekala sam nekoliko minuta, dok nisam bila sigurna da su otišli hodnikom, pre nego što sam ponovo prodisala. Činilo mi se da sam jača od njih, ali nisam želela da tučem nepoznate osobe na koje sam slučajno

naišla. Osim toga, mogli bi da naprave galamu i uzbune sve ostale u palati, uključujući i Orena. Izašla sam ispod stepeništa i gotovo natrčala na Lokija. Opušteno se naslonio na stepenice, lakat je sputio na ogradu, a noge prekrstio u člancima. Umalo da vrisnem, ali sam se suzdržala, jer sam znala da bi privlačenje pažnje, u ovoj već lošoj situaciji, samo dolilo ulje na vatru. „Zdravo, princezo." Iskezio se Loki. „Nisi mogla da spavaš?" On i Ladlou su me zvali princezom od samog početka, i mislila sam da me zadirkuju zbog mog položaja meduTrilovima. Ali shvatila sam da sam i njihova princeza, i u stvari mi je iskazivao neku vrstu poštovanja. Nažalost, znala sam da moja titula za njega nema veliku težinu. Trenutno sam bila samo zarobljenica. ,,Da, samo sam... želela nešto da pojedem", promucala sam izgovor. „Verovatna priča", rekao je, i lice mu poprimi sumnjičavi izraz. „Kad bih samo mogao da ti verujem." „Citav dan nisam ništa jela." Iako je to zaista bila istina, stomak mi se toliko zgrčio od nervoze da nisam mogla ni da pomislim na jelo. „Sta nameravaš da uradiš?", upita Loki, ne slušajući moje izjave o gladi. „Cak i ako nadeš tamnicu, kako ćeš da ih izvučeš?"

„Sada ništa. Otrčaćeš i prijavićeš me, zar ne?" Proučavala sam njegove oči, pokušavajući da ga pročitam, ali delovao je kao da se zabavlja, kao i uvek. „Možda." Slegao je ramenima kao da još nije odlučio. ,,Da čujem šta si smislila. Verovatno i nije vredno da prepričavanja drugima." „Zašto tako misliš?", upitala sam. „Cini mi se da samu sebe sabotiraš", rekao je. Zaustila sam da se pobunim, a on se nasmeja na moje negodovanje. „Nemoj ovo da shvatiš lično, princezo. Dogada se i najboljima." „Neću odustati dok ne izvučem svoje prijatelje odande", odlučno sam izjavila. ,,E, to ti verujem." Nagnuo se ka meni. „Sve je lakše kad si iskrena." „Kao da sam ja ta koja je neiskrena", podsmehnula sam se. „Još te nisam slagao", rekao je, začudujuće ozbiljno. „Kako da izvedem svoje prijatelje iz tamnice?", pitala sam ga, iskušavajući njegovu tvrdnju. ,,To što ne lažem ne znači da ću ti odgovoriti", nasmeši se Loki. „Dobro. Sama ću ih naći." Bila sam sigurna da me neće zaustaviti, mada nisam znala zašto. Kada bi Oren saznao da je makar samo

slušao o mojim planovima za bekstvo, svakako se ne bi dobro proveo. Kad sam prošla pored njega i uputila se hodnikom do mesta gde sam mislila da se nalazi glavna dvorana, pošao je za mnom. Lako me je stigao, iako sam se trudila da hodam brzo. „Misliš da se ide ovim putem, zar ne?", upita Loki sa podrugljivom notom u glasu. ,,Ne pokušavaj da me zbuniš. Znam kuda idem. Nikada se ne izgubim", slagala sam. Puno puta sam se izgubila. „Zar to nije neka sposobnost Trilova?" ,,Ne znam. Nisam Tril", odgovorio je. ,A nisi ni ti." „Polovinom sam Tril", branila sam se. Zašto sam se branila? Cak nisam ni želela da budem Tril, ni Vitra, ništa. Izigravanje običnog ljudskog bića mi je baš odgovaralo čitavog života. Sad kad sam se našla u ovoj kaljuzi etničke pripadnosti, osetila sam neku čudnu potrebu da štitim Trilove i Ferening. Očito mi je stalo više nego što sam mislila. ,,Ti si prilično naprasita princeza", primeti Loki, dok me je gledao kako odlučno koračam hodnikom. „Koliko si princeza upoznao?", uzvratila sam. „Nijednu." Zamišljeno je nakrivio glavu. „Ali kralj uopšte nije naprasit." „Mora da sam to nasledila od majke", rekla sam. Kad smo stigli do glavne dvorane, poželela sam da poskočim od sreće, ali nije mi delovalo prikladno. Osim