Rastrzana

Poglavlje 8 (Predskazanja)

Možda je bilo dobro zaspati pored Fina, ali nije bio dobar osećaj probuditi se. Telo mi je i dalje bilo bolno od nedavnog Kirinog napada i, zbog neudobnog položaja u kome sam zaspala, bila sam sva u grčevima i bolovima. Kad se Fin zaustavio ispred kuće, protegla sam se i vrat mi je zavrištao od bola. Izašla sam iz auta, razmrdala ramena, a Met se zapanjeno zagledao u kuću. Raskošna i prelepa, zaista je izgledala kao palata. Ležala je pored reke Misisipi, a njenu belu spoljašnjost je prekrivala lozica. Izdizala se iznad strmine, na tankim stubovima, a čitav zid okrenut ka reci bio je od stakla. Setila sam se kako sam odmah uočila njenu eleganciju kad sam prvi put stigla, ali sada sam bila previše ljuta da bih bilo šta primetila. Zelela sam da popričam o svemu sa Metom, ali morala sam prvo da razgovaram sa Elorom. Ponovo me je lagala. Da sam znala da mi je kralj Vitri otac, nikada

ne bih povela Risa da vidi Meta. Nikada ih ne bih dovela u takvu opasnost. Kada smo ušli u kuću, ostavila sam Risa da pokaže Metu kuću. Još nisam otkrila kako da mu pomognem, pa sam se zadovoljila time što sam mu naredila da ustane i prepustila sam Finu i Touvu da ga nekako dovedu u red. Fin mi je rekao da prvo moram da se smirim, ali nisam ga poslušala i pojurila sam hodnikom da vidim Eloru. Više je se nisam plašila, ni najmanje. Oren bi me zaista povredio. Elora bi me, u najgorem slučaju, samo ponizila. Palata je bila podeljena u dva ogromna krila, odvojena rotondom koja je služila kao ulazna dvorana. Sav zvanični posao vodio se u Južnom krilu, gde su se nalazile sale za sastanke, balska dvorana, ogromna trpezarija, kancelarije, dvorana s prestolom, baš kao i prostorije za osoblje i kraljičina spavaća soba. U Severnom krilu su se nalazile neobaveznije prostorije u kući, kao što su moja soba, gostinjske sobe i kuhinja. Elorina dnevna soba je bila na samom kraju Severnog krila. Bila je to prostorija na uglu i imala je dva zida u potpunosti od stakla. Većinu vremena je provodila tamo, slikajući i čitajući, i šta god da je još radila kada se opuštala. „Kada si nameravala da mi kažeš da mi je Oren otac?", zahtevala sam da znam, naglo otvorivši vrata.

Elora je ležala na kauču, a oko nje se širila njena tamna haljina. Cak i dok se odmarala, imala je urođenu eleganciju. Na držanju i lepoti sam joj pozavidela čim sam je upoznala, ali sada mi je to sve izgledalo kao loša maska. Sve što je radila bilo je radi izgleda, i sve mi se činilo da kod nje i ne postoji ništa dublje. Zakoračila sam u salon, sa rukama prekrštenim na grudima. Ruku je držala preko očiju, kao da joj je svetlo bilo nepodnošljivo. Imala je migrene, pa je možda to i sada bio slučaj, ali na staklenim zidovima nisu bile spuštene roletne, tako da je jutarnje sunce neometano ulazilo. „Drago mi je što vidim da si dobro", izgovorila je, ali nije pomerila ruku da me zaista i pogleda. „Vidim." Stala sam ispred nje. „Elora. Moraš da mi kažeš istinu. Ne možeš tako da kriješ stvari od mene, ne ako želiš da jednog dana vladam. Biću veoma loša kraljica ako nisam ni u šta upućena." Odlučila sam da budem razumna, a ne da vičem na nju. ,,I sada znaš istinu." Zvučala je kao da se već umorila od razgovora, a tek smo počele. Konačno je spustila ruku i iscrpljeno presrela moj ljutiti pogled svojim crnim očima. „Zašto me tako gledaš?" ,,To je sve što imaš da mi kažeš?", pitala sam. „Sta još hoćeš da ti kažem?" Elora se jednim glatkim, otmenim pokretom ispravi u sedeći položaj. Pošto se

nisam povukla, ustala je, jer joj se očigledno nije dopala zamisao da je gledam sa visine. „Otele su me Vitre, čiji kralj je moj otac, a ti ništa nemaš da mi kažeš?" U neverici sam zurila u nju i ona se udalji, okrenuta ledima, i pride prozoru. „Više bih saosećala s tvojim mukama da nisi pobegla." Skrstila je ruke na grudima, gotovo se obgrlivši, dok je posmatrala reku koja je tekla ispod. „Izričito sam ti zabranila da napuštaš zajednicu, i svi smo ti rekli da je to radi tvoje sigurnosti. Posle napada, lično si se uverila koliko je bilo opasno da odeš, a ipak si otišla. Nisam ja kriva što si sebe dovela u takvu nepriliku." „Zbog napada sam verovala kako su previše povredeni i uplašeni da ponovo pokušaju nešto slično!", viknula sam. „Nisam mislila da Vitre imaju razloga da me i dalje proganjaju, ali bilo bi drugačije da sam znala za svog oca!" „Uzela si svoj život u svoje ruke kada si otišla, znala si to", reče jednostavno Elora. „Prokletstvo, Elora!", viknula sam. „Ovde se ne radi o prebacivanju krivice, u redu? Zelim da znam zašto si lagala! Rekla si da je moj otac mrtav!" „Bilo je mnogo jednostavnije i pitkije nego da sam ti rekla istinu." Izgovorila je kao da će to sve da ispravi.