Moj Raj ili Pakao

Peto poglavlje

Dok se tako lagano kreće u isto vreme tako ne stvarno,njegov miris me obavija i  celu opušta, smiruje, uliva mi neku neverovatno sigurnost koji nisam osećala ni od koga pre.

Još više sam glavu privukla prema njemu upijajuci  njegov neverovatan miris.

Šakama sam uhvatila njegovu majicu cvrsto stiskajuci osećajući njegove mišiće pod prstima.

Stvarno je predivno građen, sav čvrst jakih ruku predivnog tela.

Oči sam zatvorila polako, dopuštaju da me njegov miris i nežno ljuljuskanje njegovog tela uspavaju. 

Ne smem da otvorim oči, molim Boga da je ono noćas samo ipak bio san.

Njegov miris me uverava da nije da je sve stvarno što se dogodilo.

Nalazim se na nečemu mekanom, sigurna sam da me vise ne nosi jer njegovo telo je čvrsto naspram kreveta.

Da ležim na njegovom krevetu, šta sada da radim iz jedne nevolje sam upala u drugu.

Nisam problematicno dete ali noćas me krenulo.

Dok jako stiskam  tkaninu sakama polako otvaram jedno oko pa drugo soba je slabo osvetljena samo lampama pored kreveta.

Polako sam se uspravila u sedeći položaj, soba je prelepa  čista i uredna možda čak i previše.

Preko puta mene se nalazi  sivi orman koji obuhvata skoro celi zid, pored njega se nalaze vrata.

Sa moje leve strane se nalazi ogroman prozor skoro preko celog zida, a sa desne strane još jedna vrata i veliki radni sto sa nekim papirima, laptop i svakakvim raznim glupostima.

Zidovi su plavi, ali zbog slabe osvetljenost deluju jako tamno.

I jedan veliki bračni krevet u kojem sam trenutno ja.

Još sam obučena u onu haljinu samo mi fale cipele, a u rukama držim tamno plavu majicu.

Sve vreme drzim njegovu majicu, a i ne želim da je pustim ta majica mi nekako uliva sigurnost odnosno njegov miris.

Osećam se kao da je pored mene.

Polako ustajem i krećem prema vratima pored ormana polako ih otvaram nadajući se da su hodnik ali to je kupatilo.

Prelepo plavo kupatilo, poplasila sam se kada sam se pogledala u ogledalu.

Kosa mi je cupava kao da sam bila na frontu a lice mi je crno od maskare.

Majicu spustim na ormarić i umivam se jer izgledam užasno.

Za kosu me bas briga ali samo da nisam crna po licu, a i ne pada mi napamet da vrsljam po kupatilu.
Kada sam se koliko toliko dovela u red vratila sam se u sobu.

Pored drugih vrata nalaze se moje cipele, uzimam ih i polako izlazim iz sobe u prostrani hodnik.

Hodnik je nežno žute boje i lampe su upaljene po njemu, sa desne strane na kraju hodnika su još jedna vrata, a sa leve se prostire dugačak hodnik.

Krećem levo prolazeći pored mnogobrojnih vrata.

Na kraju hodnika se nalaze stepenice, u jednoj ruci držim svoje cipele a u drugoj majicu onog nepoznatog dečka, nisam spremna da je se još odreknem.

Polako silazim stepenik po stepenik u celoj kuci ili stanu vlada velika tišina.

Ne osećam strah ili nervozu dok koračam kroz nepoznato okruženje, nekako sam smirena i opuštena kao da moje telo i srce znaju da mi se ovde nista nece desiti.