Moj Raj ili Pakao

Šesto poglavlje

Svi smo se umirili dok čekamo da dodje dole.

Mirna je, srce joj ujednačeno kuca što je dobro nije preplasena.

Polako se kreće kroz sobu, dobro čujem svaki njen korak, koji je siguran.

Dok izlazi u hodnik malo zastaje verovatno procenjuje situaciju.

Jedva čekam da je ponovo vidim, ne želim da se odvajam sada od nje kada sam je konačno pronašao.

Svi polako ustajemo što je na neki način i smešno, ko bi pomislio da će se ove četiri budale ponašati ovako obzirno na neki način.

Okrećemo se prema stepenicama jer se polako spušta niz njih i čekamo.

Treba joj čitava večnost da sidje.

Pojavljuje se, izgleda  neverovatno. Sva cupava, još rumena od spavanja malo je zbunjena.

-Cao.

Tiho govori i mase rukom kao neko detence.

U ruci joj je moja majica koje  je tek sad izgleda postala svesna brzo je sakriva iza leđa.

Ove budale se počinju smejati, znam da im je ovo sve zabavno ali brate ne moraju je ismevati.

Posramljeno spušta pogled, i srce joj malo jače zakuca dok ovi se sve više smeju.

Odmahujem glavom dok polako počinjem da joj prilazim ne želim da je uplasim.

Stajem joj blizu i zabavljeno je posmatram čekam da vidim sta ce da uradi.

Lice krije iza kose i vrpolji se, nervozna je.

Kada si vampir retko šta može da ti promakne ali bas je slatka ovako i moja.

Polako joj stavljam prste pod bradu, a ovaj mali dodir koji moji prsti imaju sa njenom kožu je neverovatan, samo taj mali dodir sam osetio kroz celo telo.

Podižem joj glavu jer čekajuci nju ovako bi do sutra mogli da stojimo.

Dva plava oka me zainteresovano posmatraju, gubim se u njenim očima polako i sigurno.

- Nemoj da se plašiš, nećemo ti nista!

Polako joj govorim malko se trgla kao da je bila očarana pogledom na mene, to je valjda dobro Mia me nikada nije tako gledala kao ona prodorno i duboko.

- Ne plašim se!

Odgovara mi nesigurno, a njen glas mi tako prija, mogao bih da je slušam neprestano.

- Ja sam Nick.

Red bi bio i da se upoznamo zar ne?
Još joj ni ine ne znam a poludio sam za njom nacisto.

- Ja sam Ana.

Prelepo ime kao i ona sama savršeno joj odgovara.

Drew se nakasljava iza nas, ne bi bio on da nešto ne sjebe, iskreno i zaboravio sam da su tu.

Malo sam se pomaknem u stranu da može da ih vidi jer sam joj zaklanjao  pogled.

Ustvari sam njima zaklanjao pogled na nju.

- Ovo su moja braća i sestre. Sinoć su mi pomogli da te spasim!

Ustvari mi nisu prava braća i sestre ali ih svejedno su sve što sam imao kroz život pa sve do sada do nje.

A tako planiram i da ostane.

- Ovo je Drew.

Samo je blago klimnula glavom i malo se približila prema meni.