Moj Raj ili Pakao

Dvadest deveto poglavlje

Ana

Roditelje nisam videla skoro dva meseca ali mi ne nedostaju jer sam navikla da ih nikad nema.

Sa mamom razmenimo po koju poruku,  a sa tatom ni toliko.

Emu nisam čula od one večeri kada sam upoznala Nicka,  što mi je jako čudno za nju.

Zvala sam je i slala sam joj poruke ali ne odgovara kao da je u zemlju propala.

Nisam ih zaboravila iako sada imam novi život, nove prijatelje,  novu porodicu.

Pre svega moram da sredim svoj život pa ću onda da se pozabavim sa svime ostalim što se dešava.

Prvi put mislim na sebe i nikad nisam bila srećnija.

Imam super dečka i nove prijatelje.

Do sada sam se samo družila sa Emom,  jer niko me nike shvatao i prihvatao onakvu kakva jesam osim nje.

Ovde se osećam prihvaćeno i voljeno kao nikada u svom životu.

Imam osećaj da je moje  mesto ovde, da ovde pripadam.

Devojke i ja smo kupovali sve neke gluposti što uopšte i nije nam potrebno.

Mada nema veze šta kupujemo bitno mi je samo da kupujemo da se moji ne bi previše interesovali za mene.

Kada smanjim potrošnju novca onda se tek brinu za mene što mi trenutno ne treba ni malo.

Ne želim da ih uvlačim u ovo ludilo,  što manje briga i problema imam to bolje.

- Neko te posmatra! 

Nina mi šapuće na uvo, iako znam da stoji na vratima.

Osetila sam ga ćim se približio sobi, svakim danom više.

- Znam!

Nina se blago nasmešila na moje reči.

- Osetiš ga, zar ne?

Kada bi samo znala koliko.

- Svakim danom sve više i sa veće razdaljine.

- Znaš da je počelo deljenje duše? Vi ste jedna duša u dva tela.

Mislim da mi je Nick nešto rekao u vezi ovoga što mi Nina sada priča mada ja baš nešto i ne obraćam pažnju kada Nick priča.

Više sam fokusirana na njega nego na ono što on priča,  moram početi obraćati pažnju.

Tako je teško razmišljati o bilo čemu osim o njemu kada mi je blizu, kako me dira, mazi, ljubi, voli.

Jebiga napalila sam se samo od misli o njemu.

Obrazi su mi se zarumenili, nadam se da će to vremenom prestati.

- O čemu misliš kada si tako crvena?

Ajsa baš znaš da pogodiš šta da pitaš.

- Ni o čemu!

Samo su se nasmejale.

Pogledala sam u Nicka koji me gleda sa nekom čežnjom i potrebom u očima.

Samo se blago nasmejao i namignuvsi mi.

Mislim da mislimo o istim stvarima.

- Idem ja da se istuširam i legnem. Bila je ovo duga noć!

Još sam na kraju i zevnula da bih bila što ubedljivija,  ustvari samo sam htela da pobegnem od njih dve da bih bila sama sa Nickom.

Možda je to na neki način i bezobrazno od mene jer one čine sve kako bi me zaštitite a ja samo jedva čekam da ih se rešim na neki način.

Predugo sam bila bez njega, bez njegovih pogleda, dodira, poljubaca.