Moj Raj ili Pakao

Dvadeset drugo poglavlje

Nick

Kada sam čuo Chrisa kako viče na Anu srce mi je potonulo skroz.

Bojao sam se onoga što ću zateći u sobi.

Kako sam mogao biti glup toliko da je ostavim sa u pa makar i na nekoliko minuta.

Gledati nju kako plače na podu mi je najgora stvar koju sam video u mom dugom životu a verujte mi na reč kada vam kažem da sam svašta video.

Mislio sm da je ovo naš kraj a nismo ni kako treba imali početak.

Ceo svet mi se srušio u roku par sekundi.

Izgradio se ponovo kada me je poljubila i rekla da me voli.

Sada sam potpuno siguran da je spremna za promenu i uskoro ću je i promeniti.

Prvo ja pa svi ostali tako je rekla,  ali i ona je meni na prvom mestu.

Nju ću uvek izabrati pored svakoga.

Vozimo se do kluba tamo ćemo se presvući,  na parkingu stoji motor koji ćemo uzeti i odvesti do našeg novog doma.

Možda plan i nije nije neki i nadam se da će upaliti.

Zamišljeno gleda kroz prozor koliko god se pravila da je dobro znam da je ovo što se dogodilo noćas i te kako potreslo.

- Ana!

- Mmm!

Ne znam ni šta bih joj rekao da ublazim taj strah i zabrinutost.

- Idemo u klub!

Barem ću joj skrenuti misli koliko toliko.

- Zašto? 

- Pa tamo ćemo se presvući i uzeti motor....

- Motor?! Stvarno?

Kao malo dete je nisam znao da baš toliko voli motore.

- Da ne želimo da baš odmah saznaju gde boravimo.

- Ali nismo poneli odeću i kako da sednem u haljini na motor?

Kaže nekako razočarano.

- Pa zato sam i izašao na par minuta da odnesem stvari u kola!

- Super jedva čekam!

Odeću će nam doneti neko od radnika u moju kancelariju.

Ovo je jedan od mojih klubova, ali ne bavim se samo tim bavim se sa svim i svaćim.

Kada imate vremena kao i ja radićemo svašta da popunite vreme.

- Dođi!

Uhvatio sam je za ruku odveo do šanka, seo sam na visoku stolicu i nju smestio sebi u krilo.

Iako je bila slobodna stolica pored,  ovako mi je draže kada mi je jako blizu.

- Sviđa ti se?

Pitao sam nakon što sam primetio da razgleda okolo.

- Da!

Proderala mi se na uvo iako sam joj rekao da to nema potrebe da radi da sam običan čovek ogluveo bih.

- Znaš, ne moraš da se dereš!

Poljubio sam je tik i ispod uva na šta se stresla.

Malo se promeskoljila u mom krilu na šta sam tiho zarežao.

Ona nije ni svesna šta mi radi, nesvesna je svog uticaja na mene.

Ili nije!

Pogledala me je ispod trepavica sa prevedenim osmehom na licu.

Jače sam je uhvatio za struk tako je naterati da se ne pomera.

- Ne radi to!

Trepnuli je par puta!

- Šta?

Upitala je potpuno nevino praveći se luda.

- Ne pomeraj se!

Zarežao sam joj u uvo polako gubeći dah jer sam se toliko napalio da me je bolelo.

- Zašto?

O i dalje igramo ovu igru, polako sam je ljubio od rame prema vratu do ispod uva.

Polako sam joj očnjakom zagrebao kožu na šta je ona uzdahnula.

- Nick!?

- Molim?

Molim rekao sam joj pre nego što sam joj polizao ogrebotinu.

Ovo nije bila dobra ideja jer sam sjebao i sam sebe.

Kada je njena krv dospela na moj jezik sva čula su mi poludela osetio sam pulsiranje koje je bilo jako bolno.

Naslonio sam čelo na njeno rame teško dišući.

- Jesi dobro?

Rekla je smejući se.

- O tako ćeš platiti za ovo, nisi ni svesna kako ćeš mi platiti.

Još se više nasmejala, ovo nju zabavlja.

- Nisam ti ja ništa radila sam si sebi to uradio.

Znam to ljubavi moja i jedva čekam da se zakopam u tebe duboko i da nikad ne izađem iz tebe.

- Ko je počeo da se trlja o mene? Nisam se sam o sebe trljao.

Osmeh joj je nestao sa lica i oblilo ju je rumenilo.

Volim kada se crveni.

Spustio sam je sa krila, i gurao ispred sebe pokazujući joj kako da dođe do kancelarije.

Kada smo ušli zaključak sam za nama.

Kancelarija nije bila ništa posebno sa leve strane radni sto iza njega se nalazila polica sa papirima i fasciklama.

Ispred njega dve fotelje i između njih maleni stolčić.

Na suprotnom zidu kauč na koji sam se izvalio.

Pored kauču su vrata koja vode u kupatilo.

Na zidu naspram vrata se nalazio jos š jedna polica sa nekim papirima nisam ni siguran otkuda toliko papira tu.

Pored njega stolčić sa pićem.

- Jel smemo biti ovde?

Ana je upitala dok je razgledala okolo.

- Siguran sam da je vlasniku dozvoljeno boraviti u njegovoj kancelariji.

Naglo se okrenula prema meni sa širom otvorenim očima.

- Ovo je tvoje?

- Naše!

Ispravio sam je i to je tako jebeno dobro zvučalo kada sam rekao naše.

Sada je celo moje postojanje dobilo smisao.

Polako mi je prilazila dok je imala zločesti osmeh na licu.

Sela mi je u krilo tako da me je opkoračila.

Stavio sam joj ruke na kukove polako kružni palčeve po njima.

- A šta misliš da se pobrinemo za tvoj problem!

Govorila je dok je njene lepo oblikovane obrve policama gore dole.

Jače sam je stisnuo za kukove dok sam naglo ustao nabavši je na zid što sam neznanje mogao.

- Samo sam čekao da to kažeš!

Poljubio sam je dajući joj sve od sebe  sve što imam sada je postalo njeno.

*********

Evo ga još jedan kraći deo, nadam se da će vam se svideti. Ostavite vote i komentar ako vam se sviđa. Hvala vam treći smo u fantasy. I hvala vam na 680 pregleda znam da za nekog to nije ništa ali meni mnogo znači. Izvinite ako ima grešaka. Uživajte.