Četvrto poglavlje

1.4K 74 29
                                    

                        Nick

Nisam mogao da dopustim da joj urade nešto to je jače od mene,  mog postojanja.

Moj život se sada vrti oko nje, iako je znam svega desetak minuta, znam da je ona moja i da pripada meni.

Znam da ona mora odlučiti o tome, da li će se prepustiti ili ne.

Možda čak i izabrati nekog drugog ili nikog.

Sada je sve u njenim rukama, ceo moj život, moje postojanje ako me ne bude odabrala ipak cu biti pored nje čuvacu je iz sjene, iz mraka.

Postaracu se da bude sigurna i da joj ništa ne zafali dok jedno od nas ne umre.

Kada sam joj malo pre polako prilazio   osetio sam njen strah, zbunjenost.

Stajala je kao zamrznuta u vremenu, jedva se usudjivala da diše, dok je plakala,  tiho i nečujno su joj suze klizile niz lice.

Što sam joj bliže bio počela se sve više opustati i suze su joj sve manje padale niz prelepo lice.

Bila je prelepa iako sam je video samo iz profila jer se nije usudjivala da se okrene.

Srce mi  se slamalo što je u takvom  stanju.

Voleo bih da sam je upoznao pod drugačijim okolnostima, ali ne moj brat mora sve upropastiti i u sve se umešati.

Verujem da je shvatio da je ona moja trenutak pre nego što je skočio sa zgrade.

Zato je delovao onako zbunjeno, a sada je sve na njoj, na njenoj odluci.

Kada se onako privukla meni kada je Chris počeo da joj se približava, kao da je tražila zaštitu i sigurnost od mene srce mi je zatreperilo i preskočilo koji otkucaj.

Nije se bunila ni kada sam obavio ruku oko njenog struka i polako je još više privukao sebi, njeno golo rame mi je palili kožu preko majice.

Ruka na njenom čvrstom stomaku je gorela.

Ovako se nisam osećao ni sa Miom, ili sam ja bio u zabludi, kako god osećaj je neverovatno dok ovako mirno leži u mojim rukama.

Hteo bih da zauvek ostane tu, da je zaštitim i da učinim svojom, mojim svetlom, mojim suncem.

Da joj dam sve na ovom svetu, što god poželi i sve što imam.

Imam mnogo više nego što možete i da zamislite.

Niko nas ne prati, što je dobro znači da su Drew i ekipa uradili dobar posao, zaustavili su ih.

To što ih je bilo više ništa ne znači jer su neiskusni, ne pripremljeni.

Zastao sam da je bolje osmotrim, zaspala mi je na rukama, tako je sitna i mala.

Nevino biće koje nije zaslužila ništa od onog što se večeras desilo, nije zaslužila ni jedan popreki pogled a ne nešto drugo.

Njena plava kosa je rasuta po mojim grudima i ruci, malu  glavicu namestili je uz moje grudi a njen ujednačeni dah mi greje kožu preko majice, preslatka je izgleda kao malena devojčica.

Šakama je uhvatila moju majicu držeći je često, kao da se boji da je pusti.

Krećem polako prema svom stanu, ne živim sam, Drew,Ajsa,Ben i Nina žive sa mnom.

Oni su moja porodica posle svega što smo do sada prošli neizmerno im verujem.

Znam da ce je prihvatiti kao sestru, kao jednu od nas.

Uradice sve da je zaštite i brinece se o njoj kao što brinu jedni o drugima.

Dok čekam da se lift zaustavi gledam njeno usnulo lice, lice kao u Andjela nevino i čisto.

Moj Raj ili PakaoDonde viven las historias. Descúbrelo ahora