Moj Raj ili Pakao

Sedmo poglavlje

Ana

Osećam jako pulsiranje u glavi, prosto mi se raspada.

Osećam nečije meke prste na glavi koji me nežno maze i taj miris koji me raspametuje.

Prsti su zaostali i odmakli se od mene osećam hladnoću na tom mestu gde su bili.

Zamor oko mene je naglo zamro i osećam poglede na sebi.

Polako mi dolazi svesti prošla dešavanja.

Oni su vampiri, ali to je nemoguće oni ne postoje.

Tako se brzo kreću neprimetno, nestvarno.

Ta spoznaja me je udarila u glavu kao da je neko prosuo kantu hladne vode po meni.

Brzo sam skočila u sedeći položaj preplasena, svi bulje u mene.

Još sam tu u njihovom stanu ili kući koga briga sta je kao da sam i mogla negde da odem i da im pobegnem.

Spasili su me od one grupe, da li su i oni vampiri? 

Zašto su me spasili i doveli ovamo?

Verovatno da bih im bila obrok pri ruci nije da moraju uopšte da se trude  da ga dobiju.

Najebala sam ako je istina ono što piše u knjigama.

Prelazim pogledom  sa jednog do drugog svi mi se smese onako prijateljski osim Nicka, on me gleda nekako poplaseno.

Zašto je on uplašen, pa on je vampir, ja sam ta koja se nalazi u kući punoj vampira.

- U redu je, nećemo ti nista!

Nick tiho govori dok polako podiže ruku prema meni da me dodirne.

Odmacinjem se od njegove ruke, noge privlačim sebi dok sve pliće i brže dišem.

Grlim noge rukama dok mi se vrele suze spuštaju niz obraze.

- Ostavite nas.

Nick im govori dok ne sklanja pogled sa mene, deluje nekako povređeno zato što mu nisam dozvolila da me dodirne.

Ostali su nestali za sekund, bez reči.

- Ana, nećemo te povrediti, nismo te spasili da bismo te mi onda povredili.
Govori mi polako, nisam sigurna ali deluje nekako opuštajuće na mene, glas mu je barsunast polako me obavija u neku sigurnost, polako se primiče meni i seda do mojih nogu ali me ne dodiruje.

- Ana veruj mi, ne bih nikada mogao da te povredim ni da uradim nešto što bi tebe povredilo. Učiniću sve da budeš sigurna, ali moraš se prvo smiriti i reci cu sve što te zanima.

Gleda me tužnim očima, kako on očekuje da se smirim kada sedim pored vampira!

Jebote vampira nadam se da je ovo sve san i da ću se uskoro probuditi iz njega u svom udobnom i mekanom krevetu.

Donosi mi času vode i pruža mi je, očekujući da je uzmem.

Hodao je normalno kao normalan dečko, nije onako samo brzo nestao i vratio se za sekund.

- Uzmi, nisi nista ni jela ni pila.
Kada se smiris onda ćemo ti nesto naći za jelo.

Pružam drhtavu ruku prema čaši i nesigurno je uzimam.

Otpijam manji gutljaj, pa još jedan skoro sam popila celu času nisam ni shvatila koliko sam zedna dok nisam popila prvi gutljaj vode.

Pružam mu času on je uzima sa blagim osmehom na usnama verovatno zadovoljan jer sam je popila.