Moj Raj ili Pakao

Devetnaesto poglavlje

Ana

Idemo da se pakujemo gde idemo ne znam ni ja sama neće da mi kaže ali sa njim bih išla i na kraj sveta.

Ovde u njegovim rukama sam trenutno najsrečniji devojka na svetu.

Na mene je otvoren neki glupi lov,  pa sad po mojoj proceni koji god je vampir protiv Nika pa sada će on mene da juri tj da me lovi.

Znam da će Nik dati sve od sebe da me zaštiti ali jebiga najbolje bi bilo da do ovoga nije ni dolazilo.

- O čemu razmišljaš?

Nik me je prenuo iz misli,  tada sam tek primetila da stojimo u dnevnoj sobi.

- Kada smo pre stigli?

Stvarno nisam primetila da smo stigli, kada sam pored njega postoji samo on i ništa više.

- Kada si vampir postoje neke prednosti, dođi.

Pratim ga bez po reći, da li je ovo samo opsesija ili nešto više ne znam, ali ono što zna je da je on postao ceo moj svet u kratko vreme.

Stojimo naspram kreveta i polako me skida upijajuci svaki deo moje kože koju otkrije kao da pokušava da je upamti svaki deo,  svaki detalj.

Ne bunim se jer znam da me ne bi povredio, barem ne namerno.

Stojim u gačicama i grudnjaku dok kreće silovito da me ljubi.

Vraćam mu istom merom jer mi ga nikad nije dosta,  koliko god vremena provela pored njega želim još i još više.

Ljubim ga po golim prsima dok noktima mu prelazim po golim leđima u isto vreme i nežno i grubo ostavljajući mu tragove.

Obeležavaju ga da je moj, samo moj i ničija više.

Polako me gura na krevet i nadvisuje se nad mene.

- Da li mi veruješ?

Zbunjeno ga gledam dok se pitam odakle mu sada ovo pitanje.

- Da.

Kratko mu kažem bez puno razmišljanja.

Kazna šta mu se mota po toj njegovoj glavi.

- Hteo bih da te probam ako mi dozvoliš!

Kako misli da me proba?

Još više sam zbunjena dok me on gleda sa iščekivanjem.

- Ne razumem!

Iskreno mu kažem jer stvarno ne znam na šta misli tačno mada imam par ideja ali nisam sigurna da i on misli na isto.

- Mogu li da pijem od tebe?

- Da.

Odmah mu odgovorim jer kao što sam več rekla nikad me ne bi povredio barem ne svesno.

A i stvarno mu verujem više nego što sam ikome u životu verovala.

- Neće te boleti i ako se pitaš nećeš postati vampir ako te ugrizem. Barem dok to ne budeš želela.

Klimam glavom šta da mu kažem na to.

Rekao mi je da sve zavisi od mene a ne zna da sam ja već odlučila šta želim.

Mada mu još to neću reči barem još neko vreme dok ne vidim šta će se dešavati sa Krisom.

Ljubimo se polako kada svojim očnjakom mi polako zagrebe usnu koju zatim poliže polako.

- Tako si slatka.... i tako ukusna....i tako... jebeno moja!