Moj Raj ili Pakao

Sedamnaesto poglavlje

Ana

Jutro nije moglo bolje da mi prođe,  budim se pored najlepšeg dekana svetu.

Nadam se da će tako biti i ubuduće mada u skoroj budućnosti je to zagarantovano.

Mi bukvalno živimo zajedno od prvog trenutka kada smo se upoznali, smestio me je u svoju sobu i ne pušta me iz nje.

Ponekad je toliki dečak da je to neverovatno.

Čim me je spustio u kupatilu okrenula sam se peškirom ne pada mi napamet da stojim gola ispred njega.

- Kada si se ti obukao?

Mene zajebava što se pokrivam a on pošto ne spava brže bolje se obukao.

- Ne brini sada ću se i ja skinuti!

Govori kroz osmeh dok ja ne znam gde da pogledam samo da ne gledam u njega.

- Baš si slatka takva crvena!

Lagano sam ga ludila u rame što je kod njega izazvao još veći smeh.

- Jesi li išao negde?

Ja sam spavala mogao je da ode gde god je hteo, nije da mu ja sad ograničavam kretanje ali bih volela da znam gde je bio.

- Bio sam dole sa ostalima pravili smo plan šta ćemo sa Chrisom.

O pa toje već nešto drugo ali lada bude gotovo to će značiti da idem kući a ja ne želim da idem kući.

- Ooo!

To je sve što sam uspela da kažem jer stvarno ne želim da napustim ovog dečka, pa mislim da sam se zaljubila u njega.

Stvarno mi puno znači jer da ne znači ne bih mu dala svoju nevinost a i stvarno se potrudio da mi bude lepo.

Sada ispada da samo da zbog toga ne želim da odem jer radi dobro neke stvari ali nije zbog toga već mi je stvarno ali stvarno stalo do njega.

- Šta ti se mota po toj tvojoj lepoj glavici?

- Ništa!

Kažem možda malo i prebrzo jer se blago namrštio proučavajući moje lice da li govorim istinu.

- Ana kaži mi, meni sve možeš reči!

- A mi?

Reču mu pa šta bude neka bude jer pričao je o večnosti sa mnom i ja stvarno želim tu večnost snjim.

- Šta mi?

- Pa kada sve prođe sve ovo sa Chrisom i ostalo šta će biti sa nama?

Nasmejao se kao da je dobio na lutriji nije da valjda toliko ga raduje činjenica da me se reši.

- Rekao sam ti već dokle god da me želiš tvoj sam, sve zavisi od tebe.

- A šta ako te ja želim zauvek?

Ana idiote jedan pa znaš dečka oko nedelju dana a več hoćeš večnost sa njim.

Oči su mu se zanatlije a osmeh mu se toliko ocrtavaju na licu da sam mislila da će mu obrazi puknu koliko se smeje.

- Onda me imaš zauvek! Sada kupanje, doručak pa te ove dve čekaju da raspakujete stvari. Pa posle toga krećemo u lov.

- Kakav lov?

- Lov na Chrisa! 

Samo sam klimnula glavom ne znajući šta da kažem ipak mu je to brat.

Posle doručka i vremena provedenog sa Ajsom i Ninom vreme je da se spremimo za lov kako oni kažu.

Obukla sam kožne pantalone i crnu majicu bez rukava a na noge sam obula crne starke jer je to ipak neki lov mislim da mi baš i ne trebaju štikle jer sam i ovako smotana.

Kosu sam podigla u visoki rep, Nick mi je kupio odeće za naredne dve godine i neću ni stići da je iznosim za to vreme.

Super mi je sa njim, nežan je sa mnom i jako pažljiv.

- Znači delimo se u grupe po dvoje i pazite !

Govori Nick dok ostali samo klimam glavama da to i potvrde zatim nestaju u sekundi.

Nick i ja ostajemo sami mada baš mislim da je bolje da ja ostanem ovde da ga ne bih zadržavala ili sputavala.

- A da ja ostanem ovde?

Mrko me pogledao kao da sam rekla ne znam ni ja šta.

- Zašto,  nećeš da budeš sa mnom?

I dalje me je nekako strašno gledao, stvarno je strašan kada to hoće, odmakla sam se za korak unazad!

- Hoću, ali....

Nekako je mračan sav tako u crnom.

- Ali šta?

Polako je počeo da mi se približava dok sam ja sve više išla unazad, osetila sam leptiriće u stomaku i neko uzbuđenje.

- Mi...sli...la....

Počela sam i da mucam ali ne od straha već od iščekivanja šta će sledeće da uradi.

- Šta?

Govori dok je na svega par centimetara udaljen od mene ali ja se i dalje pomeram unazad sve dok nisam osetila hladan zid iza sebe.

Stavlja ruke sa svake strane moje glave dok se zločesti smeje.

Ovo me podseća na događaj od pre svega par sati.

- Sada si moja!

Govori dok se sve više približava mojim usnama i pustoši sve pred sobom.

Sva misao mi je isparila iz glave dok me ljubi posednički, prisvajajući svaki deo mene.

- A sad zašto nećeš da ideš?

I on sada misli da ja mogu da sastavim normalnu rečenicu posle onakvog poljupca.

Kreten mi se smeje tačno zna šta mi radi.

- Onda?

- Zato da te ne usporavam a i da ne moraš da brineš za mene ako dođe do nečega.

Govorim ozbiljno a on počinje da se smeje ne znam šta je tu toliko smešno u tome što sam mu rekla.

Oni su brzi, okretni i spremni na borbu a ja pa ja sm samo obična devojka koja nije u stanju da se odbrani ni od čoveka a kamoli od vampira.

- Skoči!

Jel on ozbiljan.

- Gde da skočim?

Uhvatio me je guzu i povukao gore na šta sam ja raširila noge i obavila oko njegovog struka a ruke oko njegovog vrata.

- Drži se!

I krenuli smo još je i bolje nego prošli put kada me je nosio.

***********

Izvinite ako ima grešaka i uživajte.