Moj Raj ili Pakao

Deveto poglavlje

Ana

Njegov miris me opija a njegov dodir smiruju.

Osećam se tako sigurno dok me on drži u zagrljaju, kao da pripadam tu njegovim rukama.

Suze mi se slivaju niz lice na njegovu majicu, kvase je dok je moji prsti stazu sve jace.

Ne mogu ja ovo, nisam ja za ovo sranje sto se događa.

Kako sam se ja nasla u sredini svega ovoga, zašto ja?

Zašto ne neka druga devojka koja je hrabrija od mene, koja moze sve ovo da izdrzi.

Sve ove gluposti koje se upravo dešavaju, ja nisam tako jaka.

Polako me ljuljuška dok sedi na krevetu samnom u rukama.

Ima jako veliko strpljenje za mene
ko bi se tako ponaša prema mene koja sam mu uništila pola kuce.

Suze su prestale da liju, pobegne još po koja i disanje mi se umirilo vise ne hvatam vazduh tako halapljivo.

Šta je od svega toga istina, ne znam u sta više da verujem stvarno se kreću jako brzo to ne mogu da previdim ali oni jedu.

Koji vampir jos jede?

Barem koliko ja znam oni ne jedu uostalom šta ja to pa znam o vampirima.

- Bolje?

Klimam glavom, sta drugo da radim od stida ne mogu da ga pogledam.

Pomogao mi je a sta sam ja uradila?

Razbila sam sve sto se moglo razbiti, u moju odbranu morala sam se negde izdavati zbog svega.

I sta sad?

Rekao mi je da ne mogu da idem kući, ali ja hoću kuci nije da ce se moji brinuti i da ne dođem mesec dana kući njih bi bilo baš briga gde sam i da li sam dobro.

- Hoćeš li da pričamo?  Objasniću ti sve!

Stomak je počeo da me boli pa naravno kada nisam ništa jela samo sam popila čašu vode.

- Gladna sam!

Rekla sam tiho, verovatno nije ni ceo ne bih mu ni zamerila ni da odbije da mi posle svega da hranu.

Koja sam ja glupača!

Osećam da mu se grudi pomeraju ali kao da se trudi da to prikrije čekaj da li se on to smeje.

On mi se smeje!

Zašto mi se smeje? 

Šta sam sada uradila pa da mu je smešno.

Polako podižem glavu prema njemu, tako je sladak dok se suzdržava da se ne nasmeje.

A tek te oči od njih mi zastaje dah poželim da ostanem zauvek tu sa njim u njegovom zagrljaju.

Počeo je vragolasto da se smeši i duboko da diše gledajući čas u moje oči čas u moje usne.

Zbunjeno ga gledam da ne znam celu situaciju pomislila bih da hoće da me poljubi.

- Šta?

Zbunjeno ga pitam i dalje ga gledajući sada i meni pogled beži na njegove usne.

Nekako sočne i pune,  nekako izgledajući kao greh koji bih rado probala i okusila.

Jezikom je prešao preko donje usne šaljući trnce i toplotu u moj donji deo stomaka budeći sve veću želju za tim da ga okusim.

Otežano dišem dok smo sve bliže jedno drugom ne primećivajući svet oko nas.