Moj Raj ili Pakao

Jedanaesto poglavlje

    Ana

Dok čekam Nicka da se istušira jedem sendviče što je napravio, stvarno su dobri ili sam ja toliko gladna da bi mi se sve svidelo.

Ok on je vampir i to jako zgodan vampir, pomuti mi pamet kada me gleda tim plavo-zelenim očima.

Samo ne znam ništa više o njemu ali rekao da će mi reči i ja se nadam da hoće jer bih pukla da nešto ne saznam.

Ja i moja glupa znatiželja.

Samo svidja mi se puno je li uopšte moguće da vampir bude sa čovekom.

Mislim da je moguće pa pre pola sata smo se pohvatali i to dobro pohvatali malo je falilo da prvi put spavam sa dečkom koga znam tek dva dana.

- Hej!

Zašto je tako grešno zgodan, bos na sebi ima crni donji deo trenerke, bez majice golih prsa koja su još uvek mokra i tako glatka da bi ih najradije polizala.

Mokra razbarušena kosa, prelepo lice sa osmehom od milion dolara.

Nešto mi je zapelo u grlu ne mogu da dišem, zagrcnula si se Ana budalo jedna.

- Jesi li dobro?

Jedva sam došla sebi koji si ti idiot Ana vidiš zgodnog dečka i ti se zamalo udaviš.

- Da!

Dobro je da  mi glas barem malo zvuči normalno posle silnog kašljanja.

- Dobro. Idem ovo odneti u kuhinju i uzeti još stvari od Nine a sutra ćemo da ti kupimo sve što ti treba! Važi?

- A zar ne mogu kući? Dokle ću ovde ostati?

Promenio je izraz lica kada sam pomenula kuću nadam se da nije ljut jer ko zna šta mu se mota po glavi i šta mi sve može uraditi u besu ipak je on  vampir.

- Žao mi je Ana ali ne možeš kući, barem dok ne rešim situaciju sa Chrisom.

Čučno je ispred mene i sada su nam oči u istoj ravni.

On se brine za mene nije ljut.

- Chris je odgovoran za sva ona ubistva u grada  i dosad se nisam ni jednom umešao. Nisam mogao da ga pustim ni da te pipne a kamoli nešto drugo da ti uradi.

Govori mirno i polako kao da govori sa detetom dok me mazi po glavi nežno i polako.

Taj njegov nevin dodir me ometa kao i moja ruka u njegovoj dok mi polako plalcem prelazi preko prstiju.

- Žašto?

- Zato što mi značiš više nego što možeš da zamisliš. Zato moraš biti ovde.

Govori sa puno ljubavi ako je to uopšte moguće jer se znamo jako kratko.

Odsad ću da verujem u ljubav na prvi pogled jer je i meni stalo do njega mnogo više od običnog sviđanja.

- Nećeš praviti problem oko ostajanja ovde. Nemoj samo da mi se ponovo onesvestiš previše si mirna.

Nasmejala sam se šta drugo da uradim kada izgleda kao dete koje je skrivio nešto pa čeka prekor od roditelja za nestašluk.

- Neću praviti problem! A i moji baš ne brinu o tome gde sam i šta radim. Dovoljno je samo da savremena na vreme pošaljem im poruku da sam dobro.

Na ovo se namrštio, moji roditelji nikada se nisu brinuli o meni kako treba.

Ne kažem da me ne vole ali jednostavno nemaju taj osećaj za dete.

Odrasla sam sa dadiljama, imam sve što poželim i imam slobodu.

Mogu da idem gde hoću i kad hoću i koliko god dugo hoću.