Pošto i onako nisam imala šta da radim, otišla sam u školu danas, i onako dugo nisam. Naravno Kim se jedno pet puta pomolila i zahvalila Bogu kad me je ugledala dok su mi drugi učenici upućivali neke nedefinisane poglede za koje iskreno nisam ni marila.
"Šta imamo sada?" jedva upitam Kim, jedva da sam spavala sinoć.
"Engleski." takođe pospano izgovori Kim. Pola časa sam dremala na klupi ili šarala po svesci, iskreno gradivo me nije zanimalno. Bila sam tužna i ljuta zbog Harryja i nikako nisam mogla da skoncentrišem na današnju lekciju.
"Šta ti je?" začujem zabrtinut glas pored sebe.
"Mah." odmahnem glavom.
"Anny." izgovori moje ime upozoravajućim tonom.
Uzdahnem i kažem joj kako sam se i oko čega posvađala sa Harryje, ali izostavim onaj deo gde sam ja zamalo ispala 'laka'.
"Drugovi, hah!" podsmehne se ona. "Baš je kreten." promrmlja ljutito. Da znam, Kim.. Spustim glavu i krenem da crtam nešto po svesci. Kucanje na vratima učionice prekine profesorku u toku priče kao i ceo razred. Začujem otvaranje vratim i par komentara, ali ne podižem pogled, zaista nisam zainteresovana.
"Izvolite?" začujem profesorku. Tako mi se spava. Ponovo naslonim ruke na klupu i zagnjurim glavu u njih.
"Izvinite što prekidamo nastavu, ali dovodim vam novog učenika." mislim da je to glas školske sekretarice. Iako me zanima ko je to, previše sam pospana i umorna da bih podigla glavu sa klupe.
"Oh, naravno, izvoli, uđi." odgovori ljupko profesorka. Začuju se koraci nekoga kako ulazi u učionicu ali se istog trenutka začuje i po koji "wow", "oh" i još neki ne definisani zvuci devojaka iz odeljenja.
"AnnyAnnyAnnyAnny." čujem Kim kako brzo mrmlja i gurka me latkom. "Ustani da ga pogledaš, predivan je." čujem kako skviči kao i ostale devojke. O ma daj, sad me još više zanima koje ali me glava toliko boli da mi se ne da pogledati.
"Predstavi nam se." ponovo profesorka.
Pa super, sad smo dobili još nekog napaljenog kretena, koji je lep i zna to i ponašaće se kao da poseduje pola škole, navikla sam na takve budale u mom odeljenju. Ništa me ne može iznenaditi.
"Anny, on gleda ka nama." šapne mi Kim.
"Briga me." odgovorim tiho, nisam baš sigurno ni da li me je čula.
"Ja sam Justin, Justin Bieber." HOLLY MAMA! Iste sekunde podižem glavu i eto ga. Justin stoji na sred učionice glavom i bradom. Naši pogledi se sretnu i on mi kratko mahne što natera da se sve glave okrenu ka nama i sve oči budu uprte ka meni i Kim. Ja samo uzvrati kratim smeškom. Jebote. Nisam znala da će se prebaciti u moju školu.
"Rođen sam u Americi ali sam zadnjih nekoliko godina živeo u Londonu, ali sam se, kao što vidite vratio ovde." kaže i nasmeši se šmekerski što natera da sve devojke ponovo udahnu i izdahnu što mene natera da samo okrenem očima, balavice.
"Dobrodošao Justin. Izvoli sedi na prvo slobodno mesto koje nađeš." kaže mu profesorka rukom pokazivajući ka redu u kome ja sedim. I naravno on seda ispred mene, James danas nije došao u školi pa je to mesto slobodno.
"Hej." kaže razdragano okrećićo se ka Kim i meni, dok ga ja i dalje mutavo i sanjivo gledam. Još uvek nisam sigurna da li sanjam.
"Heeeej." začujem Kim. Izgleda da joj se sviđa Justin.
"Justin, otkud ti ovde?" upitam zbunjeno i time naravno zbunim Kim koja odmah ozbiljno pogleda u mene pa u njega.
"Čuo sam da je ova škola najbolja u gradu. Još pre nekoliko dana sam se upisao ali su tek sada papiri sređeni." kaže okrećući očima na poslednji deo rečenice.
YOU ARE READING
Is it meant to be?
Fanfiction"Zašto sam onda još uvek živa?!"- vičem iz sveg glasa. "Zašto sam živa kada ti jebeno više vredim mrtva?!!" "PREKINI!" zaurla. "TI SI ŽIVA JER MENI JEBENO VREDIŠ! Iako nikad nisam pomislio da je to moguće!!" "Zato što si me jebeno prihvatila i pru...
