Is it meant to be?

28.part: "Dan drugi."

Anny

"AAH!" vrisnem kada osetim još jednu posekotinu na stomaku. "Fak!" Više nisam ni sigurna koja je po redu. Duboko sam disala zbog boli po telu ali ni to nije pomoglo, bol je i dalje strujala mojim telom. Ceo gornji deo tela me peče. Posekotine nisu bile duboke i nisu mnogo krvarile, ali su previše pekle i bolele. Celo telo mi je pulsiralo. Osećala sam svaku ranu posebno kako boli.

"Za-zašto ovo radite?" jedva tiho upitam dok mi glava pada. Previše sam slaba da bih bilo šta rekla ili uradila. Samo sam sedela tako zavezana za stolicu, telo mi je bilo mokro od preznojavanja zbog boli koju su mi nanosili.

Kratak podsmeh napusti Timova usta. "To je naš posao." slegne ramenima.

"Zašto?" ponovo upitam misleći na celo ovo mučenje.

"Hmm" pogleda me. Sedeo je prekoputa mene na stolici na kojoj je ranije sedeo Austin. Svake sekunde se molim Bogu da shvati da su ovi ljudi loši i da mi pomogne. "Nisu ti objasnili pravila igre hm?" stavi svoj prst na moju bradu i podigne mi glavu.

Samo slabo odmahnem glavom gledajući ga polu zatvorenim očima. Telo mi je klonulo na ovoj stolici i osećam da više nemam snage. Pomeri ruku i moja glava ponovo 'pada' i gleda u pod.

"Čudim se da nisi uplašena, da plačeš i histerišeš." pogleda me ispravljajući se na stolici.

"Negde usput sam izgubila razlog za borbu, za život. Ništa više nije bitno." kažem misleći na svoju porodicu. Ne samo da me je telo bolelo fizički već sam bila uništena i psihički. Suze su samo krenule. Nisam ih suzdržavala. "Samo želim da što pre završimo sa ovim." prošapućem i opustim telo na stolici. Želim da zaspim, tako jako želim da legnem i zaspim.

"Pa s obzirom šta si sve proživela ne krivim te." slegne ramenima. Ništa mu ne odgovorim, čekam i dalje svoj odgovor.

"Pa, kao što vidiš mi ovde volimo da se igramo" rekao je i ustao sa stolice, "Tako da se sada na neki način igramo žmurke." nasmeši se a ja podignem glavu zbunjeno gledajući ga. "Mi smo te oteli i sakrili ovde. Tvoj 'čistač' u ovoj igri zvani 'tragač' ima nedelju dana da te pronađe i..." zastane gledajući me.

"Ubije." završim umesto njega.

"Bingo!" pucne prstima pokazivajući ka meni, "Za tih nedelju dana imamo raspored kojim ćemo te oslabljivati."

"Misliš mučiti." pogledam ka njemu podignutih obrva. Ovo je tako tragično šta oni rade.

"Nazovi to kako želiš, ali da, mučiti, zašto da ne?" slegne ramenim i napravi par koraka iza mene. "Svakim danom se njegova isplata smanjuje, zato on treba da stigne što pre." začujem ga iza sebe ali ga ne vidim. "Ovo se može završiti na dva načina" kaže i ispred sebe ugledam njegova dva prsta, i dalje stoji iza mene."Prvi je, on može izgubiti sav novac ukoliko ti ne pretrpiš sve što ti spremamo tokom ove nedelje" kaže a meni se koža naježi na samu pomisao šta me sve čeka. "A drugi je, da stigne što pre i završi posao i uzme obećani novac." u glasu mu se čuje blagi smeh.

Telo je počelo da mi drhti jer mi se jedna misao vrtela po glavi.

"To znači da..u svakom slučaju, j-ja-"

"Umireš. Tako je." prošapuće mi na uho i natera da se celo moje telo ustrese od straha i neprijatnosti.

"Ovo je moj lični pakao." izgovorim tiho za sebe ali mi on odmah odgovori, "Dobrodošla." sa smeškom na licu.