Is it meant to be?

21.part: "Anny neće ništa saznati!"

Niall

"Gde li je do sad?" prokomentarisala je Avery nervozno gledajući u sat koji je pokazivao 23:40. Svi smo sedeli i čekali ga u radnoj kući. Od kad je otišao da traži Anny nismo čuli ni reč od njega. Nikome se ne javlja. Samo se nadamo da je dobro. Razumem zašto je Anny pobegla glavom bez obzira, ali nije ni dopustila da joj objasnimo sve, zapravo da je izlažemo, jer kada bi saznala celu istinu, stvari bi bile mnogo gore.

"Možda je još nije našao." odgovori Liam sležući ramenima.

"Možda je našao ali pričaju?" ubaci se Louis.

"Možda je-" krenu ponovo Liam ali ga ja prekinem.

"Dobro, dosta više sa pretpostavkama!" kažem pomalo nervozan, i oni samo ućute jer im očigledno nije do rasprave.

"Hoće li-" započela je Mia ali je njenu rečenicu prekinuo silovito otvaranje spoljašnjih vrata i još silovitije i jako zalupljivanje istih, nateravši da se zidovi kuće zatresu. Pa izgleda da je Harry stigao i da stvari nisu baš najbolje. Svi smo ustali i krenuli ka hodniku. U tom trenutku, pošto sam ja bio prvi, umalo se nisam sudario sa Harryjem koji me je jako gurnuo jednom rukom u rame nateravši me da se zateturam i ljutitim pogledom ušao u sobu.

Svi smo stojali u sobi i pratili njegovo ponašanje. Dolazi do bifea sa pićima i vadi jedan od brojnih viskija. Prvo sipa u čašu ali onda odmeravajući je samo je baci te se ona u dodiru sa zidom raspršti. 

Poznavali smo mi njega, i ovu njegovu besnu stranu, i znali smo da je najbolje pustiti ga da odradi šta je započeo inače bismo svi završili kao ta čaša. Nakon što je bacio čašu, primakao je flašu i krenuo da ispija direktno iz nje.

Razmenio sam poglede sa Louisom i Miom. Bili su zabrinuti isto koliko i zbunjeni.

"Harry?" dozovem ga pažljivo.

Nakon što je ponovo ponovio ispijanje pića, i otpio dobar deo, flaša se u sledećoj sekundi pridružila čaši dok se viski razlio po celom laminatu i tepihu.

"Šta se desilo?" upitao sam mirnijim tonom ali on kao me nije čuo. Ponašao se kao da smo svi nevidljivi. Nije pri sebi. Pogledao sam Liama i Louisa i samo smo klimnuli glavom jer smo shvatili da će biti gužve.

Ponovo sam ga pogledao dok je uzimao drugu flašu otvarajući je i ispijajući par gutljaja. I ta flaša je poletela ka zidu. "U ku*ac!" opsovao je grubo, nije ličio na sebe. Čak sam i ja bio zbunjen.

U sledećem trenutku se okrenuo i došao do drugog dela prostorije, odnosno komode sa raznim statuama i glupostima, i naravno sa jednom flašom skupog i starog viskija. Otvorio je i nju ispijajući i izgledalo je da je našao šta je tražio.

"Šta se desilo sa Anny?" upitao je Louis ozbiljan. Pravili smo se da nam ne smeta njegovo ponašanje ali itekako smo bili zabrinuti za njega.

Na spomen njenog imena njegvo telo se ukočilo dok je flaša koju je krenuo da prisloni ustima stala na pola puta.

"Hoćeš da znaš šta se desilo sa Anny?" upitao je spuštajući flašu na visini njegovih grudi. Pogledom je prešao preko svih nas. U očima sam mu video odsutnost i mogao sam reći, iako sam bio iznenađen, da je povređen.

Otišao je na drugi kraj sobe kod mesta sa pićima i malo podigao flašu da bismo je videli "Ovo je Anny", Anny je flaša skupocenog viskija?, nagnuo je flašu i prosuo alkohol na pod, "To je Annyina duša" izgovorio je a onda se vratio bilzu nas, na suprotan kraj sobe. Jel on poludeo? Annyina duša je piće u flaši? 

Onda se sa sarkastičnim i ljutitim osmehom okrenuo ka nama govoreći "E, a ovo sam ja." rekao je vadeći pištolj, i videći ga takvog, pogubljenog i pripitog sa pištoljem uplašio sam se, mogao bi povrediti nekog a pogotovo sebe. Izvukao je šaržer iz pištolja i jedan metak iz njega pokazujući ga nama "Ovo su moje reči."