Is it meant to be?

35.part: "Tick-Tock"

Odlazim za Francusku. Ta rečenica mi se kao pokvarena ploča vrtela u glavi. Sigurna sam da Mark, moj biološki otac želi da pobegne odavde u Francusku, i to želi da i mene povede sa sobom. Odlučila sam da nikome ne kažem za to. Pre ili kasnije će me odvesti, Mark ima ljude i ako Harry i ostali saznaju za njegov plan samo će doći do sukoba. Možda uspem da ubedim Marka da sam bezbedna sa Harryjem. Ali mozda i mojim odlaskom Harry ne mora da laže svog šefa i tako i njega spasim opasnosti..Šta da radim...?

"Idemo?" iz misli me trgne baš njegov glas.

Vratim se u stvarnost. Čekala sam ga u školskom dvorištu da dođe po mene i izgleda da sam se malo više zamislila i nisam primetila kad je stigao. Podignem pogled i vidim ga u kolima sa spuštenim prozorom.

"Idemo idemo." klimnem glavom i zaobiđem auto te uđem na suvozačevo sedište.

"Ćao." nasmeši se svojim slatkim osmehom i meni izmami isti. Kako mogu da odem i ostavim taj osmeh? I taj blistav pogled, jako zelene oči koje mi svakog puta kada me pogledaju bacaju u neke nove svetove. I ove usne koje mi se polako približavaju. Spajaju se i osećam njihovu mekoću. Kako da ih ostavim? One su moj opijum, moj izvor snage..

"Malena?" namršti se odvajajući naše usne i hladan vazduh odma osetim po licu.

Polako otvaram oči gledajući crte njegovog lica. Jel se meni čini ili je on sve lepši i lepši?

"Zašto plačeš?" namršti se zbunjen i pomalo uplašen.

"Oh" uspravim se u sedištu i obrišem oči. "Razmišljala sam o nama, i šta smo sve prošli i prebrodili... ne znam, emocije, tuga, sreća, napokon smo zajedno." i ponovo će nas razdvojiti, pomislim ali ne kažem.

"Oh malena moja," nasmeši se i povuče me u zagrljaj jako stiskajući moje telo uz njegove grudi. "Obećavam ti da te ništa i niko neće odvojiti od mene" osećam radost i sigurnost u njegovom glasu dok mi to govori, i to mi daje neku nadu. Ali opet, moj nagon da ga zaštitim a to da je moj odlazak ključ toga me ubija. Stiskam ga još više sebi. "Hvala ti" promumlam uz njegovo telo.

"Oh, nemaš pojma koliko ja tebi treba da zahvalim, jedina si ti ostala kraj mene nakon svega. Ljudi koje sam voleo su uvek odlazili iz mog života, ostavljali me bez razmišljanja kako će to uticati na mene. Hvala ti što si tu." osetim iskrenost u njegovim rečima i to me tera da plačem najjače što mogu. Ne želim da ja budem takva osoba. Moram da smislim način da ostanem. I pored svega što se dešava moram da se izvučem nekako. Da prebrodim glupe tračeve, one još gluplje anonimne poruke i potencijalni odlazak za Francusku.

Polako se odvojim od njega, uhvatim ga za obraze jako spajajući naše usne strastveno ljubeći ga.

"Uh, to mi je trebalo" nasmeje se kada se odvojimo. "Sad moram da te odvedem na jedno mesto." pogleda me sa smeškom na licu.

"Možemo li to da odložimo za vikend?" iskrivim usta nevoljno.

"Možemo, zašto?" zbuni se i upali auto izlazeći na put.

"Imam previše lekcija za učenje, profesori će me jednog dana rastrgnuti." okrenem očima a on se nasmeši.

"Ja bih da rastrgnem tu odeću sa tebe." kaže tužno ali isto tako jako seksi.

"Oh, ma nemoj!" okrenem se ka njemu suzdržavajući smeh.

"Ma moj!" doda šaljivo a ja ga samo udarim u ruku.

"Strpi se malo." okrenem očima pleći radio.

"Da ti znaš koliko ja trpim." kaže odamhivajući glavom.

"Obećavam ti, ovog vikenda sam samo tvoja." nasmešim se i namignem mu na šta on samo ugrize svoju usnu i nastavi da vozi, dok je u autu išla lepa melodija pesme Tove Lo 'Stay High' što je pomalo ironično s obzirom na jutrašnju Nickovu ponudu..