Is it meant to be?

23.part: "Imali ste tajni dogovor?"

"To je sve." kaže mlad doktor skidajući rukavice.

Kim ima mladog komšiju doktora i dogovorili smo se da mi previje ranu, naravno da niko ne zna. Sva sreća pa je pristao da to uradi bez ikakvih pitanja. Kako je Kim rekla, pomogla mu je par puta pa joj je dužan uslugu.

Klimnem glavom i nasmešim se silazeći sa kreveta. Nalazimo se u bolnici u kojoj radi, ali naravno sve ovo ne ide u zapisnik. Faktički se nije ni dogodio ovaj pregled.

Navučem majicu i okrenem se ka njemu koji je na nekom papiriću pisao nešto.

"Hvala ti puno Finn." kaže Kim i ona ustajajući sa stolice pored. Naravno da je morala da prisustvuje pregledu, jer kako kaže "on je mlad i lep a ti si povređena i ljuta, ne puštam te samu" na to sam ja samo preokrenula očima i ušla bez reči.

"Nema na čemu, i onako ti dugujem." kaže ustajajući i smešeći se ljubazno. Sad svoj pogled prebaci na mene. "Cele srednje škole me je kod roditelja pokrivala kad sam išao na žurke."

"Čemu služe komšije zar ne?" nasmeši se Kim i on uzvrati.

"Evo. Kupite ovaj lek, on će mnogo pomoći oko bolova, i odmaraj, "Kaže naređivačkim tonom. "Nemoj bar još par dana nigde da ideš, a ovo ti je opravdanje za školu."kaže pružajući mi one papiriće.

"Hvala ti." nasmešim se i on uzvrati.

"Previjanje svakog trećeg dana." kaže storogo podižući prst.

"Naravno." okrenem očima kroz smeh.

"Idemo mi." ubaci se Kim i zagrli ga.

"Vidimo se devojke." kaže i blago zagrli i mene.

Samo se nasmešim izlazeći i polako oblačeći jaknu.

"Šta bi ono?" upitam sumnjičavo kad smo izašli iz bolnice.

"Šta to?" pravi se luda.

"Ono odjednom 'idemo mi'. To stvarno nije bilo neophodno." rekla sam izdišući nervozno.

Minut je prošao u tišini sve dok nismo stigle do auta na parkingu.

"Anny, veruj mi, poznajem ga, i videla sam da si mu se svidela, a on je 'jebi-ostavi' tip." kaže odjednom otvarajući vrata i ulazeći u auto.

"Molim?!" povičem začuđeno. Čim sam sela u auto odma sam krenula u odbranu.

"Zaboga Kim! Čovek je pričao o rani, mojoj jebenoj rani, koja boli! On može da bude 'jebi' tip koliko hoće, kod mene je 'odjebi' tip. Tako da.." kažem na kraj nervozno izdišući.

Nakon par sekundi sedeći tako okrenem se ka njoj koja gleda u svoje ruke.

"Izvini." napokon progovori. "Samo, znam kako gadan raskid može da bude." slegne ramenima. "U svemu tražiš utehu a nikako da je pronađeš. To te još više sjebe." sva nervoza je sa tim rečima napustila moje telo i zamenila je tuga, i sažaljenje rekla bih. Ah Kim...kad bi ti znala koliko ja nemam utehe, koliko je ovo mnogo gore od nekog raskida.

"U redu je.." kažem tiho. "Nemoj da brineš, proćiće ovo, samo....treba mi vremena." kažem tiho duboko dišući.

"Znam.." doda tiho okrećući se ka meni i prima me u veliki zagrljaj.

"Hajde, idemo već jednom." nasmejem se i ona isto.

Taman upali motor automobila i podigne pogled sa volana odjednom se ukoči.

"Kim?" pogledam je sumnjičavo. 

Ali ona ništa ne odgovara već samo gleda napred što me natera da i ja uradim isto. Ali ništa ne vidim, ništa čudno, ljudi koji izlaze iz bolnice i ulaze u svoje automobile.