Is it meant to be?

24.part: "Niko sem nas ne mora da zna.."

Kim

Ponedeljak:

Ponedeljak je definitivno dan koji najviše mrzim, mrzim ga više od, više od, od.....smišljam šta bih mogla toliko da mrzim ali mi ništa sem ponedeljka ne pada na pamet.

Međutim, danas volim ponedeljak. Danas obožavam ponedeljak. Znam, i ja sam šokirana. Zašto? Zato što danas idem kod profesora Vinstona da mi pomogne oko mog rada i eksperimenta. Znam ja da je on profesor i da je sve to nemoguće blahblahblah....ali je ipak jedan lep momak sa kojim ću provoditi vreme posle škole, a devojke su uvek srećne kada provode vreme u društvu lepih i zanimljivih momaka. Gledaću na njega kao na prijatelja ali naravno, obraćaću mu se sa 'profesore Vinston'. 

"Hej Anny? Dolaziš danas u školu?" upitam idući preko školskog parkinga, izgleda da kasnim, hodnici škole su prazni dok je parking pun automobila. Svi su normalno već stigli.

"Nah, moji su svi otišli, malo sam slagala da sam bolesna i ostala kod kuće, ali ne zadugo." zakikoće se na slušalicu. Drago mi je zbog nje, zaista jeste, samo se nadam da će uskoro biti ona stara Anny, Harry ima prejak uticaj na nju.

" 'Ali ne zadugo'?" izgovorim upitnim tonom. "To značii...?" odužim da bi znala da treba da objasni. Jako majko, već je 8:11, časovi su već počeli.

Skoncentrisana na to da nađem što pre knjigu i na razgovor s Anny, ne gledam kuda idem otvarajući vrata u brzini.

"Doći će Harry po mene, juče me je ispalio za izlazak i danas se iskupljuje." govorila je ushićeno. Mislim da je rekla još par stvari ali nisam čula jer mi je u tom trenutku zbog sudara sa nekim ispao i telefon, koji sam pritom držala samo ramenom, i sve knjige iz leve ruke i torba iz desne.

"Auć." jauknem kad se moje dupe priljubi uz školske pločice.

"Pazi malo." govorim i dalje sa poda užurbano skupljajući knjige, nemam ja vremena za ovu osobu.

"Izvinite gospođice....Connor?" izgovori upitno i začuđeno na kraju... O Bože! Taj glas!

Brzo podižem pogled i sve moje sumnje se ispune. PROFESOR VINSTON!! Vilica mi padne do poda, gde i dalje sedim. Brzo ustanem ostavljajući sve na podu i nervozno progovorim.

"Ja-ja, izvine profesore Vinston, mislila sam da je neka skroz nebitna osoba."

On se sagne skupljajući par papira i knjigu i dodaje mi je zajedno sa torbom. Polako uzimam stvari i ne prestajem da buljim u njega. Okej, definitivno moram da skrenem pogled...Ali oči me ne slušaju.

"A ja sam bitan?" upita i nasmeši se.

Oh, shit. Blam.

"Pa-pa naravno da ste bitni, vi ste profesor." izvučem se s nekim sramežljivim osmehom.

On samo odmahne glavom smejući se. "Vidimo se gospođice Connor." izgovori izlazeći kroz vrata na koja smo se sudarili. Vidimo se? Gde se vidimo? Danas! Danas posle škole se vidimo?Da li je on upravo potvrdio naš... sastanak za učenje? Ahh. Gledam za njim s blagim smeškom na licu. Zar je moguće da profesor može da bude zanimljiv. Polako mi se gubi iz vida i njegov odlazak me vraća u realnost. Anny!! Gledam oko sebe i na par metara od sebe vidim telefon. Baterija mu je ispala i poziv je prekinut. Pustiću joj već poruku s objašnjenjem da mi je ispao telefon..

***

"E vidiš, pored izvora, imamo i prekidač, ampermetar, otpornik i kalem." objašnjavao je sav zagledan u taj prekidač i ampermetar, jer je sve to imao na stolu. Već pola sata mi objašnjava kako sve to funkcioniše i kako se priključuje. Ja naravno sve pažljivo gledam, mislim da sam mu do sada zapamtila svaku crtu lica. Polako okreće glavu ka meni dok ja brzo vratim pogled na te spravice. Neću da me uhvati kako buljim u njega. Inače da...sedimo jedno kraj drugo. HIHI!