Is it meant to be?

40.part: "Tick-Tock kučko!"

"Del?" začujem svoj nadimak koji jedini on koristi. Strah je nekako počela u meni da jenjava kako sam bila sve više sigurna da nismo u opasnosti. Duboko udahnem i izdahnem opustajući telo. Toliko dugo nisam čula njegov glas.

"Prepao si me!" kažem besno.

"Ko je to? Ti ga poznaješ?" Deena me je i dalje čvrsto držala za ruku.

"Naravno da ga poznajem. I nema potrebe da se plašiš." kažem u mrklom mraku okrećući se ka njoj i zagrlim je te ona odahne.

"Ne bih baš rekao da nema potrebe za strahom." doda on.

"Šta?" upitam iznenađeno okrećući se ka njemu.

"Ne pričam o sebi." kaže ozbiljno.

"O kome pričaš?" namrštim se.

"O osobi koja vam je preblizu." doda sumnjivo.

"Theo prekini da se zavitlavaš, o kome pričaš?" izdahnem uspaničeno.

"O Harryju." izgovori. Iako nisam baš u mogućnosti da ga vidim u potpunosti po njegovom govoru tela rekla bih da je napet.

"Ne pričaj gluposti." okrenem očima. "I zašto nema svetla, a ni signala?!" kažem vadeći telefon i osvetlim prostoriju a onda podignem pogled i susretnem se sa nebesko plavim očima. Iako je bio mrak svetlo je lepo osvetljivalo njegove oči i ozbiljan pogled. I naravno bio je obučen u crno.

"Zato što ja ne smem da ti prilazim." namršti se. "Ali prijatelji su mi pomogli i omogućili ovaj susret." slegne ramenima. Znači nije sam ovde.

"Zašto ne bi smeo da mi prilaziš?" namrštim se.

"Jer Styles i njegov tim prate svaki tvoj korak." njegove reči me iznenade i skroz zbune.

"Zašto bi radili tako nešto?"

"Žele da saznaju da li će neko od nas stupiti u kontakt sa tobom. Došao sam da te upozorim na njih." kaže ozbiljno.

"Laž, to je laž!" kažem besno a on okrene očima nervozno. Zatim uzima svoj telefon, radi nešto i posle par sekundi svetlo u učionici se upali i sada sam kristalno mogla da vidim sve. Pa i njega. Theo Ortega, osoba sa plavim očima, crnom kosom i uvek u crnim pantalonama, košulji i sakou preko. Baš onako kako bi neko sa sumnjivim poslovima izgledao. Osoba sa kojom se na prvi pogled ne bi kačili.

"Prekini da me odmeravaš i slušaj šta ti pričam!" izgovori besno dok u pozadini začujem cerekanje.

"Šta, nisam-"

"Da, da" odmahne rukom a onda napravi par koraka oko stola i dodje skroz do mene.

"Znam da mi ne veruješ ali-"

"Ne! Prekini da pričaš gluposti-"

"Pokušao je da te ubije! Ne budi glupa!" poviče besno.

"Lažeš!" uzvratim dranje. Harry nikad nije pokušao da me ubije!

"Uhhh!!!!!!!" zareži i okrene se od mene praveći par koraka. "Dođe mi da te zadavim!"

"Aha, i ko je sada opasan!" podignem obrvu a njegov izraz lica odmah postane standardan 'poker face', a onda se obrati Deeni. "Udaviću je." dok se ona samo smejala.

"Svađate se poput nekog starog para. A ja to neću da gledam." kaže i krene da izađe.

"Endeena vraćaj se ovamo!" kaže a ona mi samo mahne dobacujući "Nismo u opasnosti, chill." i Izađe. A ja samo nervozno izdahnem i okrenem se ka Theu koji je izdahnuo i usmerio svoj plavi pogled ka meni.

"Okej, neću da te ubeđujem rečima. Donosiću ti dokaz po dokaz. I onako imaš dve nedelje po sat vremena kaznene nastave. Meni je to vreme dovoljno da ti dokažem ko je Harry Styles." kaže ozbiljno. Neću ni da pitam kako zna za moju kaznu. "I zašto treba da pođeš sa mnom." doda tiho a ja se namrštim.