"Anny! Anny!" drma me Deena držeći me čvrsto za ramena? "Šta se kog đavola desilo? Ko je to?" uplašeno pita gledajući u telefon koji mirno leži pored mojih kolena.
Ne mogu da biram. Ne želim da biram! Srce mi je lupalo kao ludo i dalje onesposobljena da bilo šta kažem. Deena brzo uzima moj telefon i čita poruku.
"Anny..." namršti se. "Ovo se očigledno neko zeza." odmahne glavom gledajući me dok sam ja samo sedela tako nepomično osećajući kako mi kap po kap suze klizi po obrazima. "Ovo je šala, mora da je šala!" kaže nervozno mlatarajući telefonom.
"Nije jebena šala!" povičem ne gledajući u nju.
"Kak-" krene ali ućutim i vidim da lista poruke na mom telefonu. "Ima ih od ranije? I ranije si dobijala poruke?!" namršti se. "Zna li Harry za ovo?" pogleda me nervozno i uznemireno. Samo odmahnem glavom. "Zna li neko?!" poviče a ja ponovo odmahnem glavom dok ona besno izdahne.
"Anny, imaš dva minuta da pozoveš nekog ili će ova osoba napraviti lančani sudar!" govori dok ustaje i drži moj telefon.
"Ne mogu nikog da zovem razumeš li?!" kažem besno ustajajući i obrišem suze.
"Ovo nije igra. Neko će da nastrada!" gledala je čas u poruku čas u mene.
"Prokletstvo! Znam!" izdahnem.
"A možda i jeste šala, mislim, jel ova osoba nekad uradila nešto?" upita me a ja se namrštim.
Sećam se svih poruka ali nikad ništa konkretno nije uradila ali to je tako jer sam uvek slušala šta je ta osoba želela da uradim.
"Ne, uvek je pretila." namrštim se.
"Možda samo to i može, da preti. Možda se neko igra sa tobom." kaže.
"Ali ta osoba zna stvari koje niko ne bi znao! Harryjeva pretnja Richardu u školi, moj odlazak u Francusku, Theo!" vičem besno. "Ne može to neko ko se šali da zna!" idem korak levo desno od nervoze ali se Deena ne odaziva. Podižem pogled na tišinu koja me je opkolila i vidim je da bulji u telefon. "Šta?" uzdahnem.
"Poruka." kaže ozbiljnim glasom a meni se stomak okrene i mučnina me obuzme. Brzo joj otimam telefon i čitam.
"Mislih da je ovo između tebe i mene. Imaš vreme da odlučiš do 20:30 i onda ti se kunem neće biti lepo Ela!"
"Koliko je sati?" upitam.
"20:20" odgovori.
"Imam 10 minuta. To je velikodušno." prokomentarišem i ponovo pročitam poruku. "Mislih?" namrštim se.
"Ne želi da otrije svoj pol." okrene Deena čima a ja iskrivim usnu.
"Moramo da zaplašimo ovu osobu, razmisli dobro- šta je zajedničko svim porukama? Koja stvar im je zajednička?" pita Deena i redom čita poruke i brzo ih u glavi analiziram.
"Kučka koja se je*ala sa maminim mužem? -štiklirano!
Kučka? - štiklirano!
Mrtva? - štiklirano!
Slatki snovi Ela."
"Koja kučka je mrtva?" namršti se Deena čitajući poruku.
VOUS LISEZ
Is it meant to be?
Fanfiction"Zašto sam onda još uvek živa?!"- vičem iz sveg glasa. "Zašto sam živa kada ti jebeno više vredim mrtva?!!" "PREKINI!" zaurla. "TI SI ŽIVA JER MENI JEBENO VREDIŠ! Iako nikad nisam pomislio da je to moguće!!" "Zato što si me jebeno prihvatila i pru...
