Is it meant to be?

17.part: "Mi smo plaćene ubice."

Anny

Prošla je cela nedelja a Harry se nije javljao. Bukvalno umirem od brige. Ne znam šta da radim, ni koga da zovem da proverim. Jedva sam sebi juče kupila malo slobodnog vremena i otišla do njegovog stana. Ispred su bile par koverti, što znači da nije uzimao poštu ove nedelje. Šta ako mu se desilo nešto na poslu? Sama pomisao da mu se nešto dogodilo prouzrokuje mučninu u mom stomaku.

"Jedi, ne igraj se hranom." opomenu me majčin glas i vrati me iz misli. Pa bar sedimo za istim stolom i ručamo zajedno. Ona je bolje prihvatila celu situaciju za razliku od oca. On je i dalje, namrštenog izraza lica, sedeo, ćutao i jeo.

"Nisam gladna."uzvratim tiho.

"Nisi ništa jela od kad si došla iz škole. Ne možeš tako." čak ni u školi nisam doručkovala, ustvari, pojela sam jednu jabuku.. Ništa ne odgovorim već samo nastavim da vrtim onu hranu u tanjiru. Šta ako mu se nešto loše dogodilo? Jao glava će mi pući od brige!

"Ustani sa stola." moje misli preseče strog glas mog oca. Podignem pogled i vidim da me zapravo ni ne gleda, gleda u jednu tačku na stolu. Krenem da ustanem ali me majčin glas zaustavi.

"Sedi, jedni. Davide, zaboga, pusti dete." kaže mu. On podigne pogled. Ljut je. Jako je ljut.

"Znam ja zašto ona ne jede!" kaže ljutito. "Ponaša se kao derle, neće da jede zbog cele situacije. Onaj mamlaz je kriv za ovo!" kaže i udari šakom od sto. Dennis i Dylan nisu ni reč progovorili. Što je možda i najbolje.

"Hej! Ne krivi njega, on nema nikakve veze sa mojim apetitom zaboga!" uzvratim i ja ljutito. Ne mogu više da trpim sve ovo. Harry se ne javlja, ko zna šta mu se dogodilo! Ovi me ovde tereorišu! U školi me svaki profesor gleda popreko, svi mene prvo ocenjuju, i mogu da kažem da ocene uopšte nisu divne! Sve mi je preko glave!

"Eto vidiš! Ona nas uopšte ni ne sluša."

"Hm." podignem glavu.

"Anny, odgovori ocu, viđaš li se još uvek sa onim." 'onim'? Zadaviću nekoga.

"On nije 'onaj'! I ne, ne viđam ga." kažem i spustim pogled tužno.

"Vidiš!" kaže majka.

"Laže!" ponovo on. Uf.

"Da se viđa sa njim imala bi bolji apetit Davide! Uostalom, i sam znaš šta je direktor rekao, postala je redovnija u školi i nema nikakve posetioce!" posetioce? Woww. Ma mogli ste otvoreno da kažete 'mušterije' zašto da ne? "Zato prekini da praviš dramu!"

"Anny, idi u svoju sobu ako si završila." okrene se ka meni. Pa da. Brzim korakom se okrenem i krenem uz stepenice. "Ništa ja njoj ne verujem. Ko zna šta se dešava s onim." prokomentariše otac. Iskreno i ja se pitam... šta se dešava sa tobom Harry...?

Harry's team;

"Ljudi, samo se smirite, siguran sam da će sve biti okej." govorio je uznemireno Liam.

"NE! LIAM! NE!" brzo je prostorijom šetao Niall. "Jebeno ništa neće biti OKEJ!" bukvalno je vrištao dok je rukama čupao svoje plave pramenove na glavi.

"Ja sam ga ubio." sve glave poleteše ka Louisu koji je samo gledao u jednu tačku. Mia i Avery dođoše do njega. "Ne, Louis! Da to nisi uradio sebi! Ti si najmanje kriv!" drmala ga je Mia, ali on je već uveliko bio u svojim mislima. "Ja sam napravio tu bombu. Ona ga je ubila." govorio je Louis dok mu je suza klizila niz obraz.

"Nisi ti kriv Louis, ja sam. Trebalo je da predvidim spoljni zaštitni SISTEM!!!!" uradao je besno Niall u zid. Nikad ga nisu videli ovako ljutog. Liam ga zgrabi za struk i odvoji. Ruke su mu već bile krvave.